VAGONDŽIJE I DALJE NA SLEPOM KOLOSEKU

0

Kraljevo, – Čekaju Nemce i neisplaćene plate. Fabrika vagona polako klizi u stečaj, a jedini zračak nade je partnerstvo sa nemačkim „Vagonbau – Niski” čiji su predstavnici iskazali interesovanje, ali su najavljenu posetu odložili.


Promrzli, podrhtavaju u oskudnoj odeći, puše „krdžu”…Nemaju, vele, više od koga ni da pozajme, dojadilo je i komšijama i rođacima da im pomažu…Protestuju ispred fabričke kapije, jer im u krug ne dozvoljavaju a pred opštinskom zgradom su baš tog dana bili advokati, ali malo drugačiji od njih. Tašne, mašne, skupocena odela, satovi… – Ne mogu više da slušam te tužne priče, tužne ljudske sudbine. Evo, baš pre dva dana jedan je dao otkaz, ne radi više i tako je stekao uslov da ga supruga prijavi kako bi imao zdravstveno osiguranje i lečio se od najgore bolesti, od raka – priča nam Zoran Minović, direktor kraljevačke Fabrike vagona.

Direktor Minović istovremeno objašnjava da radnicima dve godine nisu isplaćene ni plate, ni overene knjižice, dodavši da je „ponajviše zahvaljujući ovom štrajku, koji traje od marta 2013.godine, Fabrika vagona izgubila i ono malo kupaca“.

FVK

– Raskinut je ugovor sa kupcem iz Nemačke, za njih je trebalo da se proizvede 915 vagona a isporučili smo svega dve stotine. Nismo u mogućnosti da okončamo posao ni na proizvodnji 32. osovinskog vagona za firmu „Bora Kečić“ i tu nam zaračunavaju penale, ne možemo ni da rekonstruišemo vagone za domaću železnicu…Nismo mogli da prihvatimo ponudu za proizvodnju 700 obrtnih postolja, jer nemamo ni radnika, ni početnih finansijskih sredstava. Zato, uglavnom pružamo sitne usluge da bismo platili telefone i održali „sistem” u životu. Čišćenjem kruga pomažemo rad fabričke livnice, pogona koji jedino radi i tako uređujemo fabriku pred dolazak potencijalnog kupca ili strateškog partnera – kaže Minović.

A, koliko je ovde poznato, na oglas Agencije za neki vid privatizacije Fabrike vagona, koja se nalazi među 502 firme u restrukturisanju, javila se nemačka fabrika „Vagonbau – Niski” i konzorcijum od nekoliko proizvođača vagona i remontera sa prostora bivše Jugoslavije.

– Dobro je što su, posredstvom železnice, za Fabriku vagona zainteresovani i neki potencijalni partneri iz Saudijske Arabije. Zato se trudimo da fabriku nekako održimo u životu jer bi zatvaranje bilo kobno, ali su predstavnici pomenute nemačke firme posetu, zakazanu za 31. oktobar, odložili za kraj novembra. Inače, dostavili su i plan proizvodnje sve do 2017. godine, koji pored vagona podrazumeva i proizvodnju obrtnih postolja, a umesto sadašnjih 750 bilo bi zaposleno 480 radnika – objašnjava Minović.

Tako je nekadašnji gigant vagonogradnje,sa oko 4.200 zaposlenih radnika i sa ostvarivanim godišnjim planom proizvodnje od 1.100 teretnih vagona, na ključnoj raskrsnici – ili stečaj ili spas sa ivice ponora.

Osim pomenutog direktora, u fabrici nismo pronašli zastupnika kapitala i predsednika Nadzornog odbora Mariju Savković. „Ona ne dolazi, a ni na telefon se, čak ni meni, ne javlja”, objasnio nam je Minović. Gradski funkcioneri, sa kojima smo razgovarali, nisu ovlašćeni a i nemoćni su kad je reč o sudbini fabrike. U potaji možda tu vide povoljan prostor i ambijent za nove investicije, a na pitanje jednom lokalnom biznismenu mogu li ovdašnji preduzetnici, „udruženim snagama“ da preuzmu, pokrenu i ponude spas Fabrici vagona odmahnuo je rukom, odgovorivši: – Kasno je.

M. Dugalić/Politika