GRADI SE TAMO GDE IMA NARODA

0

Kraljevo, – Poluprazna sela na području grada Kraljeva našla su se u konkurenciji za „mrvice“ budžetskog kolača, gde su kriterijumi broj stanovnika, mladih, zaposlenih…


Gradimo tamo gde ima naroda, glasio je, jasan i kratak, odgovor Nenada Nerića, direktora Gradske direkcije za urbanizam i izgradnju, na poslednjoj sednici gradske skupštine a na pitanja odbornika o raspodeli novca iz budžeta namenjenog infrastrukturnom razvoju mesnih zajednica na teritoriji grada Kraljeva. Tu je još dotaknuta i tema i dilema: ko o tome odlučuje, kako se i prema kojim kriterijumima novac raspoređuje. Nekoliko odbornika zatražilo je da se ta nadležnost vrati u skupštinske organe umesto da o tome odlučuje direkcija kao, kako je rečeno, gradski „servis“. Iz toga se „iznedrilo“ i pismo Živorada Dražovića, predsednika te skupštinske komisije upućeno Gradskoj skupštini u kome to isto i zvanično traži.

U čemu je, uistinu, reč? Dugogodišnja praksa u Kraljevu je bila da zahteve mesnih zajednica članovi komisije, odbornici različitih političkih opcija, razmotre i predlože raspodelu novca za potrebe izgradnje puteve, vodovoda, kanalizacije, rasvete… u određenim selima i prigradskim naseljima. Međutim, od prošle godine u Programu rada Gradske direkcije izbačena je samo ta formulacija „da prethodno mišljenje daje komisija“.

Tako je potpuno „razvlašćen“ ovaj skupštinski organ i za divno čudo to je prihvatilo i Gradsko veće, kao i Skupština. Nesmetano je stvorena situacija da Direkcija, odnosno Nadzorni odbor ove ustanove samostalno odlučuje. Kako? Za to su se pobrinuli da napišu i kriterijume, pa je usvojen dokument gde je važno imati projekat i građevinsku dozvolu. Dobro, to je zakonska procedura, ali novac za realizaciju određenih projekata se deli tako što se boduje broj meštana, mlađih od 35 godina, zaposlenih, važnost komunikacije, tj. da li, recimo, put vodi do privrednog subjekta, do škole, crkve… Tako je suma od ukupno pedesetak miliona dinara podeljena uglavnom prigradskim mesnim zajednicama i pomoravskim selima. Drugačije rečeno, „gradi se tamo gde ima naroda“. A, „otpisana“ su sela u brdsko-planinskom kraju, gde je malo naroda, gde ima prostranih pašnjaka sa pokojom kućom mlađih ljudi koji se uglavnom bave stočarstvom. Ima tu sela i gde su škole prazne, bez privrednog pogona, jer da ga je bilo i sela bi bila punija. Nema zaposlenih, jer su davnih godina posao tražili u Kraljevu, gde su sada uglavnom tehnološki viškovi ili socijalni slučajevi, pa su pojedini morali nazad u svoja brda. Dabome, vododerinom umesto putem i ko zna kada će njihova sela biti punija da bi na rang-listi raspodele budžetskog kolača zauzeli pristojno mesto i dobili deo novca za neku komunikaciju „koja im život znači“.  

– Prema ovim kriterijumima, devet mesnih zajednica u ušćanskom i studeničkom kraju u kome i ja živim nije u ovoj godini dobilo ni za metar asfalta, vodovoda… ama nijedna sijalica nije promenjena. A, reč je o području koje zauzima 37 odsto teritorije grada Kraljeva. Nekada je to bila posebna opština i mi zbog ovakvih i sličnih situacija odavno tražimo da se pokrene proces ponovnog osnivanja opštinskog centra u Ušću na Ibru – kaže Živorad Dražović.

asfaltiranje1

Od Zorana Vukadinovića, predsednika Nadzornog odbora, samo smo telefonom dobili obrazloženje da se „na ovu proceduru do sada niko nije žalio a za narednu godinu slede novi kriterijumi“. Imao je hitniji sastanak pa nam je za sagovornika ostavio Dušana Baltića, šefa pravne službe u Direkciji, koji nije želeo da komentariše kriterijume osim što nam je predočio „ranije je bilo političkih pritisaka, pa su organi direkcije uglavnom usvajali predloge komisije pa i nezakonite, recimo, poput ulaganja u radove bez projekta. Direkcija je zbog toga imala problema a ova ustanova je jedina i nadležna za upravljanje putevima, i drugom infrastrukturom pa što ne bi i bez tog mišljenja i predloga odlučivala. Inače, uvek su organi Direkcije i donosili konačnu odluku“.

Nasuprot tome, Sreten Jovanović, predsednik Gradske skupštine u Kraljevu kaže:

– Potpuno podržavam zahtev da skupštinska komisija ima presudnog uticaja na odlučivanje, jer politiku razvoja vodi skupština a ne zaposleni u nekoj ustanovi, čije skupština osnivač. To ćemo, siguran sam, ubrzo promeniti.

M. Dugalić/Politika