BEZ STRUJE 70 GODINA

0

Kraljevo – Sedamdesetogodišnja Ružica Radovanović iz sela Gradi, koje je od Kraljeva udaljeno osam kilometara, čitav svoj život provela je u selu bez struje.


Ružica se danas više ni ne nada da će doživeti da oseti blagodeti električne energije u svojoj skromnoj kući. „Nikakvu nadu u to nemam, jer kad to nije moglo da bude ranije, ko će to sada da uradi zbog dve babe“, pita se Ružica u čijem susedstvu živi jedino još baka Ljubica sa kojom godinama ne govori, iako se više nijedna ne seća šta je bio uzrok svađe. „Nekada je u Gradima bilo oko 20 domaćinstava, ali svi pametni odavde su na vreme otišli“, kaže Ružica i podseća da Gradi nisu selo u kojem je zemlja rodna da bi od nje moglo da se živi, pa zato ni kćerku nije sputavala da ode iz sela.

Zato je, smatra starica, koja je u Gradima i rođena, pa se pre više od pola veka udala za prvog komšiju, sve napušteno i zaraslo u korov. Niko joj, kaže, nije kriv, zbog toga što nije umela iz sela bez struje da ode kad i svi ostali. Zato, neka me, neka patim, jer od grada i struje ja nemam ništa, rezignirana je dok objašnjava kako noću sa obližnjeg brdašceta Kraljevo blješti, a u Gradima ne sija ništa, osim fenjera, kad ga uspinjući se uz brdo ponese sa sobom.

baka

Gradi su, objašnjava Ružicin sinovac Predrag Radovanović, ime dobili po tome što su iz ovog sela poticali oni koji su gradili tri kilometra udaljen manastir Žiča. „Kraljevo danas grade građani koji su se odselili odavde, a u selu su ostale samo dve starice koje nemaju nikakvu perspektivu, kao ni oni koji bi možda želeli da se vrate, ali nemaju gde, pošto u Gradima nema struje“, opominje Predrag, koji smatra da je njegova strina zaslužila da na kraju svog života konačno dočeka uvođenje električne energije u kuću u kojoj živi. Njegov otac Milovan Radovanović podseća kako su mnoge vlasti obećavale i agitovale, u predizbornim kampanjama čak i „dovodile“ struju, ali uz pomoć agregata. „U jednoj predizbornoj kampanji, krajem osamdesetih godina prošlog veka, verovatno verujući da narod ne zna šta je struja, došli su aktivisti sa agregatom, da agituju da se glasa za njih, a oni će zauzvrat – dovesti struju“, prepričava Milovan i priseća se da je sve trajalo najviše sat vremena, izbori su prošli, a projekat nikada nije realizovan. Za strujom su, niz reku, kaže Radovanović, otišli i građani, zato što nisu verovali da će struja u selo Gradi ikada doći. Šteta što agregat nije mogao stalno da radi, jer se verovatno veći broj meštana ne bi nikada iselio, smatra on.

I Ružica, čiji muž je umro pre destak godina, maglovito pamti predizbornu kampanju kada je u njihovo dvorište ušla svita sa Zoranom Đinđićem: „U dvorištu su bili neki agregati, svetlelo je i u sobi, sve je bilo puno komšija, a onda su sve pokupili i otišli“. U mraku sam se rodila, odrasla i ostarila, u mraku ću i da umrem, smatra Ružica koja je, kaže, u školi učila o izumu Nikole Tesle, ali nije imala sreće da od njegovih izuma i sama živi.

FoNet