U VRNJAČKOJ BANJI JE U TOKU PROGRAM „DANI ETNOLOŠKOG FILMA"

0

Vrnjačka Banja – U Zamku Belimarković u Vrnjačkoj Banji je 1. juna otvoren program „DANI ETNOLOŠKOG FILMA“ koji predstavlja izbor sa 23. Međunarodnog festivala etnološkog filma Etnografskog muzeja u Beogradu, ustanove od nacionalnog značaja.


Realizuje se u saradnji sa njihovim Centrom za nematerijalno kulturno nasleđe. Ciljevi „Dana etnološkog filma“ su: edukacija pripadnika lokalne zajednice u posetilaca Banje sa tradicionalnim načinom života određenih kulturnih grupa, njihovim uklapanjem u moderne tokove življenja, kao u očuvanje u negovanje kulturne raznolikosti. Program će trajati do 10. juna 2015. godine. U 10 dana besplatnog programa posetioci mogu da vide 21 ostvarenje iz 18 zemalja u mo iz: Belgije, Ekvadora, Turske, Portugala, SAD-a, Francuske, Južnoafričke Republike, Danske, Češke, Nemačke, Finske, Bugarske, Švedske, Irana, Izraela, Japana, Španije u iz Srbije.

image

Ples boga kukurzaProgram su otvorili sjajni američki film „Ples boga kukurza“ i iranski film „Deca pustinje„. „Ples boga kukurza“ režisera i scenariste Dejvida Lebruna govori o keramičkim umetničkim predmetima iz grobnica centralnoameričke civilizacije Maja, koji se danas nalaze u izložbenim prostorima svetskih muzeja, u javnim i privatnim kolekcijama. Uzimajući u obzir da je veliki deo tih umetničkih predmeta nabavljen pod sumljivim okolnostima, film govori o njihovim različitim značenjima i vrednostima za lokalno stanovništva, naučnike, muzejske kustose ali i pljačkaše grobnica. Animirani film „Deca pustinje“ reditelja i scenariste Sadata Rahimzade, prikazuje život pripadnika nomadskog naroda Lura, koji nastanjuje jugozapadni Iran, u različitim prirodnim okruženjima.

 

O, ribaru, druže stariDrugog dana prikazani su filmovi povezana temom izolovanosti i socijalizacije. Turski film „Život bez reči“ reditelja Adama Ajzenberga govori o problemima gluvih, brata i sestre iz siromašne zemljoradničke porodice, sa izolovanog severa Nikaragve koji su tek naučili jezik znakova i iokušavaju da se uklope u društvo. Portugalski film Amaje Sumpsi „O, ribaru, druže stari“ govori o uticaju civilizacije i masovnog turizma na izolovana ribarska mesta na Azorskim ostrvima u Atlanskom okeanu i menjanju njihovog uobičajenog života.

imageTrećeg dana, američki film „Zemlje truba“ u režiji Merkat Media Kolektiva, daje viđenje Sabora trubača u Guči. Ovaj svetski festival trubača pruža mogućnost istraživanja uloge i značaja „na osnovu kojih nastupi raznovrsnih izvođača prevazilaze tvrde političke, etničke i kulturne granice“. Srpski film Svetlane Miljanić „Osenja Stare planine“ dokumentuje verovanja žitelja Stare planine u mitska bića kao što su osenja, tenaca i vodeni bik. Belgijsko-ekvadorska koprodukcija predstavljena je filmom „Pesma cveta“ reditelja Žaka Došana i Hoze Galinga, koji oslikava borbu plemena Sarajaki iz oblasti ekvadorske Amazonije, za očuvanje svojih staništa, a protiv velikih petrohemijskih kompanija. Srpski film „Pustood“ Nebojše Ilića Ilketa daje portret slikara, kolekcionara i etnologa Hristifora Crnilovića, koji je za života neopravdano smatran čudakom, a čija se spomen-zbirka čuva i izlaže u Manakovoj kući u Beogradu.

Posrano siromaštvoPitanje sreće razmatrano je četvrtog dana programa. Francuski film „Sreća… Obećana zemlja“ Lorana Ase, govori o promeni navike i način života čoveka koji je odlučio da, lutajući od juga ka severu Francuske, „upoznaje nove ljude i pokušava da sa njima podeli svoj cilj, sreću“. Koprodukcija Južnoafričke Republike i Danske, film „Posrano siromaštvo“ reditelja Vidžeja S. Džoda, govori o siromašnim indijskim porodicama na obodu pustinje Tap, koje na sajmu kamila koji okuplja veliki broj hodočasnika, trgovaca i turista, sakupljaju kamilju balegu, obezbeđujući za svoje domove gorivo za pripremu hrane.

PogrebnikČeški film „Učiteljica Ajavaska“ Vilijama Poltikoviča predstavio nam je iskustva lokalnih šamana Amazonije, koji posredstvom dejstva biljke ajavaska, leče neizlečive bolesti, pročišćavaju i otvaraju spiritualna vrata onostranog. Drugi film te večeri, srpsko-nemačko ostvarenje „Pogrebnik“ u režiji Dragana Nikolića, istražuje profesionalne i lične izazove kroz priču o „čoveku koji napušta rodnu Nemačku da bi radio u pogrebnom preduzeću svog tasta u Srbiji“. Finski film „Himlerov instrument“ Heiki Hutu Hiltunena govori o instrumentu kantel, nacističkom ideologu Himleru koji je bio fasciniran ovim tradicionalnim finskim instrumentom i finskom studentu Irju von Grenhagenu, čije istraživanje je trebalo da utvrdi „zajedničke korene arijevaca, nacističke ideologije i finske kulture runskog pevanja uz muziku ovog instrumenta“. Bugarsko-švedska „Cvetanka Julijana Tabakova, govori o Cvetanki Vasilevoj goševoj, koja je proživela tri različita sistema: monarhiju, komunizam i demokratiju, oslikavajući „kako veliki istorijski preokreti utiču na pojedinca, njegovo okruženje i društvo u celini“.

52 letaFinska „Priča Gesarovog barda“ u režiji Donah Kolemn je caga o neukom tibetanskom nomadu koji ima „dar da izvodi „Ep o kralju Gesaru„, za koji se veruje da potiče iz XII veka i predstavlja deo usmene tradicije mnogih naroda centralne Azije. Njegova zajednica ga smatra svetom osobom, a država ga je proglasila nosiocem i zaštitnikom kineskog nematerijalnog kulturnog nasleđa. Portugalski film „52 leta“ Fabia Kunja, govori o teškoj svakodnevnici zemljoradničkog bračnog para koji se uprkos okrutnih uslova života s radošću sećaju svog prvog susreta pre 52 godine.

Osetiti putovanje mrtvihJapanski film „Osetiti putovanje mrtvih“ u režiji Satoru Itoa, oslikava pogrebni šamanistički ritual kineske Tai zajednice čiji „ritualni prostor biva ispunjen posebnom pesmom, koja govori o iskustvu putovanja preminulih u zagrobni svet“. Špansko-japanski film „Ainu. Putevi do sećanja“ Markosa P. Senteno Martina govori o materijalnom i nematerijalnom kulturnom nasleđu drevnog japanskog Ainu naroda, dajući doprinos očuvanju njihovog identiteta i načina života.

imageIzraelski film „Da li veruješ u ljubav?“ Dana Vasermana priča o paralizovanoj Izraelki, koja je, iako obolela od mišićne distrofije, nadaleko čuvena i uspešna provodadžika osobama sa posebnim potrebama. Srpsko ostvarenje „Usluga čobanska“ Zorice Petrović je priča o pastiru koji život provodi, uz ovce, boraveći u kamp prikolici bez struje, u pustoj peščari, a u nadi da će naći ženu. Španski film „Ukratko“ Kristina Pitoulia prezentuje suprotstavljena mišljenja o globalnom problemu ritualnog obrezivanja žena, koja na jednoj strani favorizuju princip zaštite ljudskih prava, dok je na drugoj strani postavljen princip očuvanja kulturnog nasleđa.

image