TRAŽE NAKNADU, A OČERUPALI FABRIKE

1

Kraljevo – Nekada se svečano najavljivalo pokretanje i proširenje proizvodnje i razvoj, ne samo fabrika već i čitavog kraja, a danas su fabričke hale opustošene…Čekaju se novi kupci, a računi sa starim još nisu svedeni pa su u toku sudski postupci. Takva je situacija sa dve bivše kraljevačke fabrike, dva giganta: Fabrikom vagona i „Magnohromom”.


Pošto nisu ispunili investicione obaveze, pre pet godina, raskinut je kupoprodajni ugovor sa ukrajinskom firmom „Azovimpeks”, koja je trebalo da postane novi vlasnik Fabrike vagona. Bez obzira na to što su, dok su ovom fabrikom gazdovali, a poslujući posredstvom kćerke firme, uzimali profit i što još to poslovanje nije ispitano, pomenuta ukrajinska firma je Fabriku vagona tužila. Privredni sud u Beogradu nedavno je doneo odluku da se Ukrajincima nadoknadi šteta „zbog neistinitog prikazivanja stanja prilikom kupoprodaje”, u visini od oko četiri miliona evra. Tom iznosu se dodaje još i 3,2 miliona dinara sudskih troškova. Ali, tu nije kraj, jer bivši vlasnici od Fabrike vagona, odnosno od države još potražuju oko sedam miliona evra na ime komercijalnog zaduživanja.

Fabrika Magnohrom - Kraljevo

Tako, umesto najavljivanog procvata vagonogradnje i povratka stare slave „kompozicija” je skrenula u poslovni sunovrat. Danas je u ovom kraljevačkom preduzeću pokrenut stečajni postupak, a od nekada četiri hiljade na spisku zaposlenih je svega dvadesetak radnika. Šta će dalje biti i imali na pomolu novog vlasnika i strateškog partnera još niko ne zna.

Još je čudnija i zanimljivija priča o neuspeloj privatizaciji „Magnohroma”, koju doznajemo od Đorđa Kosanovića, zastupnika kapitala i generalnog direktora „Magnohroma”. Ta fabrika, od dva velika pogona, proizvodnje elektrotermičkih i proizvodnje vatrostalnih proizvoda bila je prodata indijskoj kompaniji „Global stil”. Indusi su, takođe, najavljivali novi početak, novu tehnologiju, zato su navodno demontirali i isekli deo vredne stare opreme, koju su prodavali kao staro gvožđe. Sve više su se i zaduživali, ali na račun „Magnohroma” kojeg su na veresiju i kupili.

Polovinom te 2006.godine pazarili su kapital i obaveze pa su imovinu platili 1,1 milion evra, i obavezali se da izmire komercijalne dugove od oko 17 i još ulože 23 miliona evra. To su samo delimično ispunili. Kapital su platili tako što su se još pre potpisivanja ugovora, zadužili kod Hipo banke za taj iznos. Banci su kao obezbeđenje dali imovinu „Magnohroma”, čiji vlasnici još nisu ni bili. Nasuprot tome, od njih, kao garanciju u kupoprodajnom poslu, Agencija za privatizaciju uzima svega 300.000 evra. Istina, „Global stil” taj kredit vraća, ali se potom zadužuje sa još pet deviznih kredita u visini od oko četiri miliona evra. Garancija banci je opet „Magnohromova” imovina, čak 13 objekata fabrike elektrotermičkih proizvoda i četiri objekta u fabrici vatrostalne industrije. Od tog kredita 1,7 miliona evra prebacuju u Singapur i Dubaji, navodno kao avans za repromaterijal koji nikada nije stigao. Novi vlasnici „Magnohroma” takođe se zadužuju i na ime potrošnje struje, gasa, PDV-a, poreza i doprinosa, plata radnicima…Sve to u iznosu od čak 20 miliona evra, a za deo toga pod hipoteku daju deo imovine „Feroprometa”, jednog „Magnohromovog” poslovnog centra. Posle godinu i po dana od privatizacije, 19.decembra 2007. godine agencija sa „Global stilom” raskida kupoprodajni ugovor.

Ko i koliko, posle svega, dobija? Agencija za privatizaciju povlači prema pomenutoj bankarskoj garanciji, 300.000 evra. Za sve dugove „Magnohrom” tuži „Global stil”, ali od Privrednog suda u Beogradu stiže odluka prema kojoj nije kriva kompanija, već pojedinac, njihov direktor Džavajt Paša, koji našem pravosuđu nije i ko zna kada će biti dostupan. Hipo banka, posredstvom međunarodnog suda, uspeva da od „Global stila” naplati četiri miliona evra uzetog kredita, ali se „Global stil”, kod Privrednog suda u Kraljevu pojavljuje tražeći, na ime toga, upis vlasništva nad objektima koji su banci dati u hipoteku… Prvostepenom presudom taj zahtev im je odbijen, još se ne zna šta će biti posle žalbe…

– Uglavnom sve to je još težak teret „Magnohroma” i velika prepreka za novu privatizaciji naročito fabrike elektrotermičkih proizvoda – kaže Kosanović.

Izvor: Politika / M.Dugalić

0 0 vote
Article Rating
1 Comment
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Bojan Mitrovic

a kad ce hidrocentrale na ibru da pocnu da rade? ili je pobedio jovasevic?