DANAS JE KRSTOVDAN – PO PREDANJU VALJA: BRATI BOSILJAK, POČISTITI KUĆU, JESTI GROŽĐE!

0
- reklama -

Kraljevo – Pravoslavni vernici danas slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobede nad Maksencijem. Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.


Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je jedenje mesa strogo zabranjeno. Na Krstovdan od vođa se sme jesti samo grožđe, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu. Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra). Njihov posao je bio da teraju ptice i naplaćuju kazne od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama. Isplata se vršila po dogovoru koji je utanačen na Đurdevdan.

Krstovdan Pravoslavlje net

- reklama -

Na današnji dan se po tradiciji bere bosiljak.Ta biljka je u našem naordu poznata kao „Božja” i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Osim narodnih običaja koji su nezaobilazni i Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik koji se slavi čak dva puta godišnje – kao prolećni i jesenji.

Studenica manastir

Na Krstovdan se proslavljaju dva događaja. Prvi je pronalazak Časnoga krsta u IV veku, koji je pronašla carica Jelena. Drugi je povratak Časnoga krsta u Jerusalim, pošto su ga u svojim osvajanjima oteli i odneli Persijanci. Krst je povratio car Iraklije u VII veku. Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.
Narod je, prema predanju, uzvratio patrijarhu molitvom „Gospode pomiluj” koja se i danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama. Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Prema priči, krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama. Međutim, tada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Posle 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio časni krst u Jerusalim.
Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

LJBL

- reklama -