DANAS JE KRSTOVDAN – PO PREDANJU VALJA: BRATI BOSILJAK, POČISTITI KUĆU, JESTI GROŽĐE!

0

Kraljevo – Pravoslavni vernici danas slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobede nad Maksencijem. Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto.


Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je jedenje mesa strogo zabranjeno. Na Krstovdan od vođa se sme jesti samo grožđe, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe je podsećanje na tešku ali slatku pobedu. Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra). Njihov posao je bio da teraju ptice i naplaćuju kazne od onih čija stoka pravi štetu na tuđim njivama. Isplata se vršila po dogovoru koji je utanačen na Đurdevdan.

Krstovdan Pravoslavlje net

Na današnji dan se po tradiciji bere bosiljak.Ta biljka je u našem naordu poznata kao „Božja“ i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće. Osim narodnih običaja koji su nezaobilazni i Srpska pravoslavna crkva danas obeležava veliki praznik koji se slavi čak dva puta godišnje – kao prolećni i jesenji.

Studenica manastir

Na Krstovdan se proslavljaju dva događaja. Prvi je pronalazak Časnoga krsta u IV veku, koji je pronašla carica Jelena. Drugi je povratak Časnoga krsta u Jerusalim, pošto su ga u svojim osvajanjima oteli i odneli Persijanci. Krst je povratio car Iraklije u VII veku. Krstovdan je počeo da se slavi godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 326. godine, održanog u doba cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom 313. godine, ozvaničio hrišćanstvo.
Narod je, prema predanju, uzvratio patrijarhu molitvom „Gospode pomiluj“ koja se i danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama. Na Krstovdan se slavi i uspomena na povratak časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Prema priči, krst na kome je razapet Isus Hrist je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, nakon što ga je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama. Međutim, tada su Persijanci zauzeli Jerusalim. Posle 14 godina car Iraklije je pobedio Persijance i ponovo vratio časni krst u Jerusalim.
Veruje se da su i pojedini srpski vladari posedovali delove ovog krsta.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

LJBL