RAKIJA IZ RAKIJE OD CRVENE RANKE

1

Kraljevo – Dragana Veljović nastavila porodičnu tradiciju iz XIX veka, spasla srpsku šljivu ranku, razvila biznis i brendirala Rakiju iz Rakije (R2).


Dragana Veljović vlasnica je preduzeća “Rakija iz Rakije” iz sela Gledić. Iako je diplomirani pravnik , ova mlada žena nastavila je porodičnu tradiciju proizvodnje šljivovice. Rakija se proizvodi od autohtonih sorti šljive Crvena ranka i Požegača, uz primenu savremene tehnologije bez upotrebe hemije, kroz organsku zaštitu voćnjaka i šljivika.

“Najviše se ponosim time što sam uspela da vratim veru ljudima koji žive na selu, veru u njihove tradicionalne vrednosti, njihove proizvode, u zdravu hranu i piće, u njihov rad i zalaganje, poštenje i gostoprimljivost i što sam uspela da vratim veru u Gledićke planine, nebrušenom biseru srca Srbije”, kaže Dragana  i dodaje “Rakija iz Rakije, zatupljena je kao prestižno domaće piće u mnogim hotelima viskoke kategorije u Srbiji, i ekskluzivnim prodavnicama pića,  ali R2  izvozimo u Italiji, Englesku, Poljsku, Slovačku i Belgiju”. 

slow food gledic 3

Šljivovica je oduvek bila Srpski brend broj jedan, pa porodična manufaktura “Rakija iz Rakije” želi da izlaskom u svet stane rame uz rame sa škotskim viskijem, grčkom metaksom, francuskim konjakom. R2 je logo koji bi trebao biti prepoznatljiv i cenjen u celom svetu. Dragana naglašava da je ovim poslom udruženih proizvođača crvena šljiva spasena od izumiranja i da je sada gaji na deset hektara u Glediću. Specifičnost ove stare vrste šljive je u tome što ne daje veliki rod, ali je slatka, mirisna i drugačija od svih ostalih. U narodu je zovu i mirišljavka, zbog specifičnog mirisa.

Dragana Veljovic

Selo Gledić poznato je po svom zaseoku Rakija, ali i rakiji iz Rakije. Ukupno 10 proizvođača iz tog kraja proizvodi tradicionalnu rakiju šljivovicu – ali ne običnu, već od crvene šljive ranke koju su, kažu, spasili od izumiranja. Njihova rakija uvrštena je među 400 proizvoda iz celog sveta koje promoviše organizacija Slow food, nastala u Italiji, a koja sada okuplja 150 zemalja sveta. Proizvođače javno zastupa Dragana Veljović, vlasnica destilerije koja doprinosi da srpska crvena šljiva dobije svetski izgled i nađe put do kupaca u Evropi.

Nažalost u Srbiji postoji samo još nekoliko imanja na kojima se gaji crvena šljiva ranka. Pred izumiranjem je iz dva razloga – posle Drugog svetskog rata uništavano je srpsko selo i vočnjaci, a seljak se smatrao narodnim neprijateljem, rekla je Veljović pri jednom ranijem predstavljanju ove rakije. “Crvenu ranku je uništila i bolest koja je došla sa neautohtonim vrstama šljiva na našem području. Seljaci nisu imali volje da se bore sa tom bolešću, prvenstveno što crvena ranka nije veoma rodna šljiva. Ona ne treba da se đubri i hemijski prska. Ona je posle 50 godina razvila svoj odbrambeni mehanizam protiv bolesti koja je uništavala”.

Crvena šljiva ranka pun rod daje svake treće godine i zbog toga je, takođe, ima sve manje po Srbiji – zadržala se tek u ponekom dvorištu.

Rakija iz Rakije

Zbog toga su u Glediću još pre 11 godina rešili da obnove zasade sa crvenom rankom i da obnove proizvodnju rakije na način koji se tradicionalno proizvodila i pre sto godina.

Crvena ranka je srpska autohtona sorta šljive. Karakteristična je za Pomoravlje, Šumadiju, Toplicu. Sazreva zreva početkom avgusta, a plodovi su joj sitni do 20 grama. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Ninoslav Nikićević upozorio je ranije da Srbija ima oko 40 miliona stabala šljiva, ali sve manje crvene ranke i požegače koje daju visokokvalitetne rakije. On je izneo i mišljenje da bi naša zemlja mogla da osvoji Evropu u pogledu kvalitetnih alkoholnih pića.

Srbija je oduvek bila poznata po proizvodnji šljive. Upućeni prenose podatak da je Srbija davne 1987. godine izvezla oko 30.000 tona suve šljive u SAD u vrednosti od današnjih 30 miliona dolara, što govori o velikom ekonomskom potencijalu Srbije od njenog izvoza.

sumadijski-parfem

U svetu se šljiva danas gaji na oko dva miliona hektara dok je najveći proizvodjač Kina sa oko milion hektara pod šljivom, a najveći prinos ima Slovačka.

U Srbiji je na oko 150. 000 hektara zasađeno oko 42 miliona stabala šljive, a rod je oko 450. 000 tona, dok 64 odsto ode na proizvodnju šljivovice.

Za proizvodnju rakija koriste se sorte kao što su čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska rodna, stenli, ali se najkvalitetnija šljivovica dobija od požegače i crvene ranke, navode poznavaoci sa portala.

Crvena ranka (Šumadinka, Darosavska) predstavlja i najstariju rakijsku sortu kod nas! Nadamo se da će zbog svega navedenog opstati i da će nastaviti da osvaja svet.

LJBL

0 0 vote
Article Rating
1 Comment
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Mirjana Jovanovic

To moze samo u nasem kraljevu svaka cas