DRŽAVU DARIVALI A ONA IH TUŽILA

2

Kraljevo – Radnici Prirodnog lečilišta Mataruške i Bogutovačke banje dobili izvršna sudska rešenja o naplati zaostalih plata, ali od čega kad je imovina u međuvremenu poklonjena državi.


Autor teksta MIROLJUB DUGALIĆ dopisnik POLITIKE

Stotinak bivših radnika lečilišta Mataruške i Bogutovačke banje čekalo je na isplatu zaostalih plata, ali se to odužilo pa su, grupa po grupa, počev od 2012. godine, podnosili tužbe sudu.

Sudski postupci su posle dve godine okončani, oni su dobili izvršna rešenja tako da svaki radnik sa prosečnom platom sada na papiru ima za naplatu oko 1,2 miliona dinara, plus regres.

Na to im se duguje i povezivanje staža od oko četiri godine. Velika je to suma novca, jer je u pitanju kašnjenje u isplati od oko 40 plata i teško će biti nadoknađene, osim prodajom dela banjske imovine.

Sud je to prihvatio, pa je 24. februara 2015. bila zakazana i prva licitacija za prodaju dela imovine, tačnije hotela „Termal“ i kafea „Kapica“ u Mataruškoj Banji.

Pre toga Služba za katastar u Kraljevu dozvolila je upis ovog kapitala na svakog radnika i zato su im naplaćene pojedinačne takse od po tri hiljade dinara.

Moglo se, dakle, nesmetano krenuti sa pokušajima prodaje imovine posredstvom suda. Međutim, na prvoj licitaciji nije se pojavio nijedan kupac, pa je druga zakazana mesec dana kasnije, za mart 2015. godine.

U razgovoru sa ovim radnicima doznajemo da je tada bilo zainteresovanih za kupovinu, ali ta druga licitacija nije održana. Kao razlog obustave prodaje navedena je tužba protiv njih od države Srbije.

Zastupnik države Zoran Božović, v. d. zamenika državnog pravobranioca, podneo je tužbu protiv radnika u kojoj se navodi da je nedopustivo izvršenje na nepokretnostima (hotel „Termal“ i restoran „Kapica“), jer je ta imovina vlasništvo Republike Srbije.

image

I Viši sud u Kraljevu je to prihvatio, uz činjenicu da je ova imovina, kod iste Službe za katastar, krajem 2015. godine, dakle posle onog upisa na radnike, upisana kao javna svojina države.

I, pošto je tako licitacija obustavljena pravobranilac je, pre nego što je započeta sudska rasprava, tužbu povlači, ne želeći očigledno da se sa radnicima sudi a i što bi kada je njegova tužba odigrala željenu ulogu.

Radnicima sada jedino ostaje da se pitaju kako su dok je imovina bila društvena mogli da naplate dug, a kad je ona bez ikakve nadoknade prešla u ruke države od toga, izgleda, neće biti ništa.

Pogotovo su ogorčeni što je banjski kapital, odlukom bivšeg rukovodstva pomenutog lečilišta, prenet, drugačije rečeno, darivan državi a sada su i ti bivši rukovodioci sa njima u redu za naplatu zarada posredstvom suda. I zato radnici najavljuju i pokretanje pitanja odgovornosti za takav način raspolaganja banjskom imovinom koju su oni godinama sticali.

Ali, niko za to ne haje, država se na pomenutom daru zahvaljuje tužbom protiv radnika, a isplatu njihovih plata niko i ne pominje.

Sve je usmereno na traženje kupca za banje jer je krajem prošle godine proglašen i stečaj Prirodnog lečilišta Mataruška i Bogutovačka banja, pa će, možda, kako se to kaže, od prodaje imovine iz stečaja biti para i za radničke plate.

Ali, u prvom naplatnom redu je i država za nenaplaćene poreze i doprinose, dabome iz vremena kad su ove banje bile u radničkom vlasništvu.

Autor: Miroljub Dugalić, izvor Politika http://www.politika.rs/sr/clanak/373523/Drzavu-darivali-a-ona-ih-tuzila

0 0 vote
Article Rating
2 Comments
najstariji
najnoviji sa najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Stojan Erac

Ovako nesto je moguce samo u zemlji Srbiji. Sram da bude ovu drzavu i sve njene rukovodioce sto uopste postoje!

Milomir Cirkovic

… neće baš da bidne ovako kako je napisano u ovoj informaciji jer je sud za ljudska prava u Strazburu doneo preporuku da je država Srbija obavezna da isplati sv eneisplaćene zarade radnicima u društvenim, državnim i preduzećima u restruktuiranju i to ovaj politički šljam na vlasti zna al se stalno manipulacijama koje stalno koristi u svojoj vladavini vadi da ne kažem iz čega i sud u Strazburu obaveštava kako je u toku formiranje tima koi će sva ta potraživanja radnika da primi i obradi i da se nakon toga na osnovu sume koja se bude usvojila napravi akcioni plan… Pročitaj više »