POSLEDNJA LAZAČKA VODENICA–POTOČARA

0

Kraljevo – U Lazcu kod Kraljeva, ne tako davno, radilo je dvadesetak potočara. Zahvaljujući poslednjem lazačkom vodeničaru i malobrojnim pomeljarima, ostala je samo jedna – kažu da je stara dva veka.


Do pre nekoliko decenija na svakom malo većem potoku i reci u kraljevačkom kraju bilo je deset i više vodenica. Samo na Lazačkoj recu u selu Lazac na obroncima Jastrebara, na udaljenosti od svaga nekoliko kilometara mlelo je dvadesetak potočara.

Danas radi samo jedna, najstarija u kraju, na zadovoljstvo Milutina Miladinovića, poslednjeg lazačkog vodeničara i retkih pomeljara o burnoj prošlosti lazačke vodenice sudilo bi se na osnovu autentičnog sačuvanog iz vremena njene gradnje. Verni svedoci su vodenički jaz, badanj.

Da nije predanja koja se decenijama prenose s kolena na koleno, cipun i krov obrasli šibljem i mahovinom, zatim koš, sanduk za brašno i stara vaga u koju nijedan pomeljar nikada nije posumnjao.

„Vodenicu je sagradio moj pradeda Milutin, čije ime s ponosom nosim, oko 1830. godine. Nasledio ju je njegov sin, moj deda, pa moj otac i na kraju ja. Najveću ljubav prema vodeničarskom poslu nasledio sam od dede, što je prirodno imajući u vidu to iskonski čisto prijateljstvo i ljubav dede i unuka“, kaže vlasnik vodenice i poslednji lazački vodeničar Milutin Miladinović.

O poslednjih par decenija potočare u Lascu sa setom pričaju i njen vlasnik i retki pomeljari. Tako Milanko Miladinović koji s vremena na vreme donese da samelje beli kukuruz „osmak“ za proju kaže da je lazačka vodenica imala šesdesetak pomeljara.

image

Vodeničar je ustajao u cik zore, ostajao do kasno u noć da bi samleo pšenicu, žuti i beli kukuruz, zatim jarmu za stoku, da svi budu zadovoljni i ponovo dođu. Danas, po Milankovoj priči, melje se uglavnom beli kukuruz za proju, najčešće za slave, praznike i druge blage dane.

„Proredilo se selo, malo ko seje pšenicu, kukuruz samo za svoje potrebe, a koncentrati su zamenili jarmu i mekinje sa potočare“, kaže  Milanko Miladinović.

Predsednik Mesne zajednice Lazac Milan Ilić dobro se seća vremena kada je u Lascu, na Lazačkoj reci, na udaljenosti od pet-šest kilometara bilo 14 potočara.

„Sve su imale puno posla. Nekada su pomeljari čekali i po desetak dana da dođu na red i samelju svoj kukuruz, pšenicu, ječam i druge žitarice“. Sada, po Milanovim rečima, radi samo Miladinovića vodenica, ali ni za nju nema mnogo posla.

Inače u Lascu, živopisnom selu na obroncima Jastrebara, zbog boljih uslova života u selu, rešenih komunalnih problema i boljeg standarda, zaustavljena je višedecenijska migracija stanovništva u Kraljevo, Čačak i druge gradove. Meštani veruju da će to uticati i na opstanak poslednje lazačke potočare.

image

autor Milanko Danilović izvor: rts  http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2658731/dva-veka-lazacke-potocare.html