CRVENA RANKA I RAKIJSKI BONTON

0

U Privrednoj komori Kraljeva održan je zanimljiv skup “Crvena Ranka i rakijski bonton“.


Dva mlada profesora sociologije iz Beograda, Zoran Radoman i Ilija Malović autori i urednici bloga „Rakija uglavnom“, koji za sebe kažu da su ambasadori srpske rakije u Srbiji i Udruženje sa Gledićkih planina „Crvena Ranka“ bili su domaćini ovog zanimljivog skupa.

Rakija iz Rakije 5

Srbija je „Nojeva barka“ autohtohih sorti šljiva koju treba sačuvati.

Poredeći Bibliju i rakiju što će mnogima zvučati kao jeres Zoran i Ilija kažu da je Biblija najprodavanija ali i verovatno najmanje čitana knjiga na svetu dok je rakija u Srbiji piće koje se verovatno, najviše pije, na koje smo, kao na nacionalni brend svi ponosni, ali o kome se ipak , malo zna.
I u tom prostoru antipoda oni vide ulogu svog bloga i svoju ličnu kao promotera vrednosti rakija, posebno onih proizvedenih od autohtonih starih sorti šljiva.
Među njima je i Crvena Ranka koja je u osnovi porodica autohtonih sorti šljiva , poznata pod različitim imenima lokalnog karaktera, poput Ranica, u istočnoj Srbiji, Dragačica, Okruglica u Dragačevskom kraju i niz drugih varijeteta u imenu.
U osnovi , radi se o staroj sorti u raznim mutacijam uzrokovanim lokalnim karakteristikama zemljišta i klime od koji se prave rakije približno sličnog organo leptičkog svojstva.
Definitivno je kažu oni, a to su potvrdili i mnogi od učesnika skupa, da su te autohtone sorte kapital koga se olako odričemo prihvatajući , vođeni lukrativnim motivima, strane sortimente šljiva.
Otuda i apel upućen sa skupa takozvanim donosiocima odluka , na svim nivoima, da različitim multisektorskim i multidisciplinarnim merama podrže očuvanje autohtonih sorti šljiva u Srbij jer to jeste, realni reurs koji nam može osnažiti održivi razvoj ma koliko nam se to na prvi pogled, činilo manuje potentim u ekonomskom smislu od recimo savremenih tehnologija.

Rakija iz Rakije 6

Fenomen rakija, ili rakije kao fenomen ?

Ilija Malović,jedan od moderatora, dobro posećenog, skupa je istakavši da je rakija akcizna roba, apelovao na državu da snažnije zaštiti malobrojne, registrovane, proizvođače rakija.

Upotrebivši figurativno da se ta zaštita treba sprovesti „ognjem i mačem“ koji bi se sproveo registracijom svakog kazana za pečenje rakije u Srbiji i zabranom pečenja rakije za sve neregistrovane proizvođače rakije on je posebno ukazao na sektor ugostiteljtva kao slabu kariku u distributivnim lancima jer, zbog profita, u našim restoranima se još uvek prodaje svakojaka rakija.

Kao dokaz te prakse i paradoksa fenomena rakije u Srbiji on je naveo Beograd i njegove restorane u kojima je najviše stranih gostiju, koji nažalost tek u retkim mogu popiti originalnu rakiju proizvedenu od domaćih autohtonih sorti šljiva.

Rakija iz Rakije 9

Da priča o rakiji i njenom današnjem položaju u Srbiji ne bi bila samo priča pobrinuli su se Dragana i Dejan Veljović ,proizvođači poznate „Rakije iz Rakije“ koji su predstavili novine iz svoje produkcije poput limitirane edicije „Black edition RizR“ od samo 100 litara sedmogodišnje rakije od sorte „Crvena Ranka“ i „Kalvadosa iz Gledića“ koji je odležao deset godina u hrastovim buradima a pravljen je od autohtonih sorti jabuka.

Rakija iz Rakije 7

Rakija iz Rakije 8

autor teksta: Zoran Nikolić izvor: Danas http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=366039

fotografije: Rakija iz Rakije