PISMA IZ AMERIKE: “SVADBA” ILI “”RUŽA I TRNJE”

0

Iz Amerike piše Kraljevčanka Ružica Rakočević


Pročitajte priču SVADBA, iz knjige u pripremu, RUŽA I TRNJE, čiji je autor Ružica – Ruška Rakočević, Kraljevčanka koja trenutno živi u Americi.

Nekada, u moje vreme kada sam ja bila devojka, a to je bilo sedamdesetih godina XX veka, devojke su volele venčanja. Volele su da vide sebe kao princezu iz bajke, sa venčanicom iz snova, uz ljubav svog života, mladoženju kao princa iz bajke, srećne roditelje, okićene i vesele svatove, raskošnu muziku, sve okićeno cvećem i svilenim trakama, i sve ostalo da bude kao raspevana staza za ulazak u rajski, bračni život…

Tada se za vaspitavanje nas dece podrazumevalo da bude strogo, tradicionalno, da se zna šta je red, kako treba, kako je pravilno i moralno za to vreme. Pošto je to vreme bilo odmah posle seksualne revolucije, ali pitanje nevinosti pre braka je ipak još uvek bilo na ceni. Poštene devojke u svakom smislu su uvek na ceni. Pravi ljudi i pravi muskarci su to oduvek vrednovali. I o tome se još uvek govorilo.

Taj svadbeni dan kao najlepši dan u životu, kako su ga mnogi nazivali, je bio veoma vazan i radostan u životu svake devojke. Ovo govorim sa izuzetkom onih koje su se udavale iz nekog drugog razloga i interesa, ali svejedno i njima je dan venčanja bio cilj, radost obavljenog posla, interesa, pa čak i za one koje onako prolupane nisu marile za formu. Ali, sigurnost koju je davalo venčanje, je za mnoge devojke značilo mnogo, a nekima i jedini životni cilj.

Venčanica foto Kraljevo Online

Međutim, nisu se samo pojedine devojke venčvale iz nekog drugog razloga, a da to nije ljubav. Neke su i zbog nekog veoma važnog interesa. Uvek je bilo i onih devojaka koje su se brakom spasavale iz raznih životnih, pa i ekonomskih, finansijskih razloga i problema, kao i mnogo drugih razloga koje su imale u kući svojih roditelja isvojih porodica.

Sećam se da su se neke udavale zbog strogosti roditelja. A znam i drugaricu iz škole koja se udala zato što je pala iz matematike, pa nije smela da kaže roditeljima. Lakše joj je bilo da se uda za jednom viđenog momka i ode u nepoznat grad i drugu republiku, nego da saopšti da je ponavljala razred. Neke su se brže bolje udavale da bi što pre prikrile ono što su radile, da se ne čuje sramota.

Tada se još znalo za sramotu.

Međutim, bilo je među takvim devojkama i mnogo takvih muškaraca. Doduše, tada nije bilo mnogo muškaraca koji vole da se “udaju” i “dođu na miraz”, kao i onih koji su gledali da se, nemajući svoje ništa, da se “uvale” u neku dobro stojeću porodicu. To nije bilo časno za jednog pravog muškarca. Ali je bilo poželjno da se ožene dobrom devojkom sa mirazom.

Oduvek je bilo poznato, kao najbolji izbor da se sposobni muškarci ožene devojkom sa mirazom, jer će on svojom sposobnošću i domaćinskim odnosom prema dobijenom mirazu, to sve još više uvećati, oploditi, na opšte zadovoljstvo i mladenaca i njihovih roditelja i svih ostalih. O tome se uvek lepo pričalo, hvalilo, podržavalo i cenilo. Jer, devojke sa mirazom su oduvek bile veoma cenjene i mnogima nedostižne. Dobre devojke, pa još i sa mirazom, oduvek su bile prava premija i visoko se cenilo i vrednovalo.

Ali, kada neki ništak dođe do lepe, dobre i poštene devojke, onda se to sumnjičavo posmatralo i od samog početka osuđivalo na propast. Ili eventualno propratilo recima “Daj Bože, al` ne verujemo”!

I u istoriji i u našim svakodnevnim životima je bilo mnogo takvih primera. Svaka sredina je imala po neku takvu priču i takvo žaljenje. I znamo kako su te zalutale lepotice i vrednice, obično završavale, u šta su pretvorene i kako su skočavale.

A samo retke su preticale takvu, zlu sudbinu.

Iz istih razloga, ljudi su osuđivali, prećutno ili mrmljajući o muškarcima koji su se bez kvaliteta, vrednosti, sposobnosti i bar nekakvog kapitala, neopravdano ženili dobrim devojkama.

Takav muškarac se pogrdno nazivao “goljo”.

Mislim da o ovome ne treba mnogo da se objašnjava i da je jasna razlika između toga kada je neko siromašan i kada je neko goljo. Razlika je velika i suštinska.

Goljo je pogrdan naziv za nekog ko nema ništa, a nema ni kvalitete.

A siromašan je samo siromašan, a ima sve ostale ljudske kvalitete. Za takve se govorilo, on je siromašan, ali je dobar momak. Za golja se tako nikada nije kazivalo. I od golja, nikada ništa nije postalo. Goljo, nema ništa, ni u sebi, ni na sebi, ni oko sebe. To je onda prava nesreća udati se za takvoga, jer od takvog, nikada ništa nije bilo niti će ikada postati. Narod kaže “goljo bio, goljo ostao”.

Pogrešno bračno spajanje sa pogrešnom osobom, je jedna od najvećih propasti koja vam se može desiti u životu. To može da vam uništi ne samo vaš život. Loš izbor bračnog partnera može da uništi i vaše roditelje, unesreći vašu decu, povuče u propast i celu vašu familiju, sve oko vas. Ili da vas sve na neki način povredi, osakati, odseče, razori, upropasti…

I kao što odabir dobrog i odgovrajućeg partnera može da ulepša, uveća, usreći i oblagodari vas, vašu decu, vašu porodicu, blagosilja i ozdravi i obasja vaše roditelje, širu porodicu, celu familiju, komšije, kolege, prijatelje…

I sve to ide geometrijskom progresijom, ako niste znali.

Buket 1 foto Kraljevo Online

Dobra žena je pravo bogatstvo!

Čak i vaši školski drugovi i drugarice iz osnovne škole imaju neke koristi i lepotu od vašeg dobrog izbora bračnog partenera. I oni drugari iz obdaništa se hvale vama i vašim dobrim odabirom bračnog druga i partnera i kažu baš je dobar čovek Ili baš se oženio dobrom ženom.

To se posle širi i na prošlost, sadašnjost i na vašu budućnost, budućnost vaše dece i svih onih koji vas znaju ili hvaleći se pričaju da vas znaju. Svejedno je kako, ali lepo je i daje vetar u leđa svima. Daje podršku svima koji imaju veze sa vama ili ih kroz život samo sretnete. I sve ih oplemenite i harmonizujete, podstaknete ih da i oni isto tako na vašem primeru urade. I to je lepo, prelepo!

Sada zamislite, kolika je važnost svakog našeg dobrog postupka, a posebno izbor bračnog partnera.

Ali isto tako i toliko je važno i bitno kada pogrešite, kada napravite pogrešan korak. Tada se sve ruši kao domino kocke.

I prosto, nebitno je koliko se vi trudite da izvadite fleke, koliko se upinjete, pa čak i ono što je najgore, da se žrtvujete za nešto što ne može da se ispravi.

Venčanica 1

Zato nemojte NIKADA praviti pitu od blata!

Dobra žena je više od bogatstva!  Jer, sa dobrom ženom možete bogatstvo da steknete, a sa lošom ženom izgubiće i ono što već imate ili što se požrtvovano trudite da steknete. To vam je sa njom, lošom ženom, uzaludan trud u kome ćete sigurno da propadnete.

Znala sam sve ovo, ali samo sa one prave i ispravne strane. I pri tom, nisam uopšte slutila da šta će meni da se desi.

Zato uživajte u svojim zeljama i snovima o vašem venčanju. I ne odustajte.

Evo, ja i u ovim zrelim godinama, ne odustajem od svog sna da ću jednog dana napraviti venčanje i svadbu iz mojih snova. I da vam kažem, nosiću onu princezinu venčanicu koju sam sanjala, pa makar bilo i samo uz desetak svatova.

Svadbeni venac

Ali će pravljenje cvetova biti obavezno jer je to najlepši devojački doživljaj dok se okupljene sestre i drugarice pevajući veselo i sa posebnom i jedinstvenom devičanskom ljubavlju prave svadbeni cvetovi.

Kako stvari stoje, svadbene cvetove za kićenja svatova ću verovatno praviti sa nekom svojom prijateljicom ovde u tuđini, iako bih volela da to budu moje mlade i lepe rođake, bratanice, sestričine, sve moje lepotice…

Volela bih da mi tu bude bar neka od sestara, kojih na moju žalost imam samo nekoliko, jer se u mojoj familiji nekako više rađalo muške dece, pa tako imam mnogo više braće, od kojih, nisam imala skoro nikakvu podršku, niti zastitu od kako su se poženili.

Da mogu, volela bih da mi u svim tim pripremama budu prisutne neke drugarice još iz detinjstva i mladosti, za koje znam da su uvek bile dobronamerne i da imaju zlatne ruke i da se onako veselo šaleći, podsećamo naše mladosti, ljubavnih nadanja i zabluda, momaka, tajnih izlazaka…

I ovu drugu “prvu bračnu noć” neću preplakati, sigurno!