POVODOM JUBILARNE 150-TE BIBLIOFONOTEKE

0

Autorski tekst Zorana Rajić, povodom 150-te Bibliofonoteke


Povodom jubilarne 150.-te epizode Bibliofonoteke, slovo rasapa autorovog PUTOPIS, Sa ruba krajolika spiritualističke seanse i iz starinarnice stranica

Surovi realizam naspram mog neonadrealizma i postmodernizma. Već je viđeno kakav će ishod da bude i ko će da pobedi u ovom sukobu – iscrpljujućem, umetničkom, mentalnom, fizičkom, do istrebljenja, do poslednjeg daha, kakvom god hoćete…

Zoran Rajić

Nego se to ja još samo malo batrgam dok glavni reditelj u petom činu ne naredi inspicijentu da konačno spusti zavesu na ovu moju ličnu i javnu melodramu. Dok god budem mogao i noćas improvizujem… Nalazim se u strogo kontrolisanoj samoizolaciji. Duboka država sa plitkim službenicima. Ne bih mogao da pobegnem nigde, sve i kada bih hteo. Moja dijagnoza jasno je vidljiva i iz bespilotne letilice. Nju samo ne primećuju bele siluete Hipokratove zakletve, rigorozno se pridržavajući šifarnika koji u ovim kontinentalnim krajolicima važi još od oslobođenja. Kog oslobođenja!? Pa, drugog! Nevolja je u tome što upravo one odlučuju o tome hoću li u tihovanje da odem kao čovek dostojan svoje odavno zaslužene apanaže ili ću nastaviti da bitstvujem u predelima nežnih trava kao zvonar Bogorodične crkve u Gradu svetlosti. Slučaj je bio takav zajedno sa spletom nesrećnih okolnosti da jubilarna 150.-ta priča Bibliofonoteke bude poslednji pesnički uzdah prave iskonske stražilovske linije naše poezije koji je završio na respiratoru.

Naime, kao jubilarni 150.-ti dokumentarni video prikaz Bibliofonoteke, postavljen je Manojle Gavrilović srpski književnik i pesnik. Pesnik Manojle Gavrilović (1945-2020), autor Srpske književne zadruge, preminuo je u beogradskom KBC „Zvezdara”. Lečio se od kovida 19 i poslednje dane života proveo je na respiratoru. Rođen je u Bjeluši kod Arilja. Član Udruženja književnika Srbije je postao 1974. godine. Više godina je radio kao upravnik biblioteke „Petar Kočić“ u Beogradu. Dobitnik je uglednih priznanja kao što su Vukova nagrada i nagrada Odzivi Filipu Višnjiću. Preminuo je 11. jula 2020. godine, u Beogradu, u 75. godini, od posledica virusa korona.

Ravnatelj je, potajno znam, zadovoljan što je u jubilarnoj epizodi pisac, književnik ili pesnik a ne neki glumac, reditelj, scenarista, slikar ili interpretator ozbiljne muzike. Koncept? Volim kada nekome mogu da priuštim nekakvo, pa makar malo i trenutno zadovoljstvo… Jer nalazim se u dubokom mraku strogo kontrolisane samoizolacije. Moja jedina veza sa spoljnim svetom je moj kolega montažer iz ovog projekta. Interesujem se da li neko pita za mene. Kaže mi da me se jednom nedeljno na Trgu pesnika, iskreno kod treće ture, sete profesor filma, ravnatelj i on. To znači da su iscrpili sve teme za taj susret, te da im je naposletku ostala još moja malenkost. Pa dobro, to je takođe nešto.

Grk Athanasios Digenis iz Soluna ostavio je komentar jer ga zanima stvaralaštvo slikara koji su postavljeni u Bibliofonoteci. Međutim, mejlom mi se javio i Nikola iz Kanade. Interesuju ga naši glumci epizodisti, pa je odgledao nekoliko intervjua iz Bibliofonoteke. To je treća najudaljenija tačka na kugli zemaljskoj, pored Nagoja Univerziteta u Japanu i Muzičke akademije na Floridi, dokle je doprla Bibliofonoteka.

U ušima mi još zvone reči koje sam često slušao u Londonu, dok sam bio na stručnom usavršavanju u BBC-u, da – U Ujedinjenom Kraljevstvu sunce nikada ne zalazi. Tako slutim da će Bibliofonoteka još da dopliva do mnogih egzotičnih obala sa tirkiznim plićacima.

ZORAN RAJIĆZoran Rajić nov 2020