„OČE, OPROSTI IM, JER NE ZNAJU ŠTA RADE“. Pravoslavna i katolička crkva i njihovi vernici danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos.
Veliki petak ili Strasni petak je najznačajniji dan u nedelji Stradanja. Ovo je dan hrišćanske žalosti, pa se na današnji dan praktikuje strogi post. Smrt Isusa Hrista uvod je u radost Vaskresenja ili Uskrs, koji ove godine i pravoslavni i katolički vernici obeležavaju u nedelju, 16. aprila.
Na današnji dan Crkva se seća događaja koji su neposredno prethodili Hristovom Raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da Ga optuže, nošenja krsta na putu prema Golgoti, razapinjanja, praštanja dzelatima, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom i povijanja tela platnom i polaganja u grob.
U pravoslavnim hramovima na Veliki petak se bogosluženjima obeležava vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja. Na posebno ukrašen sto ispred oltara, koji predstavlja Hristov grob, iznosi se crvena plaštanica. Sveštenici iznose plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa, koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.
Na Veliki petak se ništa ne radi, a vernici bi trebalo da svoje misli usmere na strašno stradanje nevinog Hrista, koga su ljudi ponizili u na Golgoti u Jerusalimu. Na današnji dan se ne radi ništa, ni u kući ni u polju. Na Veliki petak se farbaju jaja u crvenu boju, koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.
