Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Đurđevdan je praznik koji se odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Jedan od narodnih običaja je i da uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama i kapije. To se čini da bi godina i dom bili berićetni, „da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru“.
Ponegde je običaj da se zelenilom kiti na sam Đurđevdan pre zore, odlazi u prirodu na „đurđevdanski uranak“, na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke.
Na đurđevdanskim urancima mladi se opasuju vrbovim prućem – „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem – „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom – „da kopriva opeče bolesti sa njim“ i selenom – „da im duša miriše kao selen“.
Uoči Đurđevdana, narodni je običaj, da se kapije ukršavaju cvećem i lišćem graba, radi zdravlja i napretka porodice. Ali u Kruševačkim selima Ljubava i Konjuh običaj je da momci pred zoru ukradu kapiju sa kuće u kojoj ima devojka za udaju. Kapije momci nakon krađe penju na sims zadružnog doma preko puta seoske kafane, sa čije terase potom gledaju kako očevi i braća devojaka dolaze da ih uzmu. Dede današnjih momaka kažu da su i ono krali kapije, koje su u njihovo vreme bile drvene i da su ih odnosili po poljima pšenice ili deteline pa čak do obala Zapadne Morave.
Običaj skidanja kapija u ovim pomoravskim selima potiče još iz srednjevekovne srbije, jer legenda kaže da su se baš na Đurđevdan upoznali car Lazar i carica Milica.
Danas je u selu devojaka sve manje pa momci poslednjih godina, kapije kradu i udovicama i lepim udatim komšinicama.