Srednjovekovna Žiča dočekala je i ovog Preobraženja Gospodnjeg, 29. put, dobitnika najvišeg priznanja Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“
Srednjovekovna Žiča dočekala je i ovog Preobraženja Gospodnjeg, 29. put, dobitnika najvišeg priznanja Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje“, ali i jedne od naših najprestižnijih književnih nagrada.
Zlatopečatnu povelju i preobraženjsku ikonu pesniku Milanu Nenadiću – „za poeziju dubokog poistovećivanja sa matičnim tlom i predanjem“ – uručio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić, predsednik Organizacionog odbora manifestacije Žički duhovni sabor „Preobraženje 2020“.
„Žički duhovni sabor je već postao tradicionalna manifestacija ne samo grada Kraljeva, već tradicionalna manifestacija značajna za celokupno srpsko pesništvo. Ove godine, zbog epidemioloških mera, imali smo manji broj programa, koji su organizovali Narodni muzej Kraljevo i kraljevačka Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“. Međutim, tradicija Žičkog duhovnog sabora nije prekinuta i mi smo se i ove godine u Manastiru Žiči sastali da dodelimo Žičku hrisovulju“, rekao je gradonačelnik, uz čestitke ovogodišnjem dobitniku.
Zahvalivši na priznanju, pesnik Milan Nenadić je istakao da, „mada se zna da su od postanja pesnici gospodari reči, dakle najizlišnijeg sjaja, radost koju oseća primajući ovu povelju u Žiči teško je obuhvatiti rečima“. „I sama Žiča od svog postanja, od Stefana Prvovenčanog i brata mu Save, ugrađena je u biće našeg naciona i stoji u vremenu kao zlatna žiška, kao svetionik, kao ona divna vatra koju su preci ložili da se i na udaljenim mestima vidi i razgoreva među svojima. Tu su se krunisale srpske kraljevske glave i ustoličavani episkopi, a Bog je dobar i valjda će dati da tako i ostane“, rekao je Nenadić i osvrnuo se na svoj rad podsetivši da je njegova prva, knjiga pod nazivom „Stefanos“, objavljena 1971. godine, i da dolazi vreme podvlačenja crte.
„Poezija mi je, nećemo se lagati, pružila trenutke radosti, ali i sa te teške muke, pogotovo kad kraj tolikih reči biram onu pravu koja bi trebalo da se, poput medonosne pčele, zaustavi na pravom mestu i ponese sve misli i osećanja kao ugaoni kamen. Već dugo znam da je reč strašna odgovornost i da se celog života upinjem da tu odgovornost ponesem. Ali još me ne napušta osećaj pred tim rečeničnim izobiljem da bih mogao da pogledom progorim papir na onom mestu koje traži pravu reč, a ta reč neće i neće. Kao što sam znao da se od radosti glasno nasmejem, da vrisnem što je ona prava, ona neophodna, ona lekovita reč sletela baš tamo gde treba. Ko ne zna s kakvim je mukama skopčano pevanje, taj ne zna ni za zadovoljstvo o dobro obavljenom poslu. Pevanje na mom maternjem srpskom jeziku pričinilo mi je retka zadovoljstva. Jedno od takvih je i ovo u Žiči“, poručio je Nenadić primajući Hrisovulju na Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta 2020. u Manastiru Žiči.
Kako je istakao predsednik žirija za dodelu Žičke hrisovulje Dragan Hamović, ovogodišnji dobitnik je decenijama prisutan u savremenoj srpskoj poeziji, „koju boju jednim izrazitim, buntovnim glasom, glasom koji je pozajmio od buntovnih slobodarskih predaka svog krajiškog zavičaja, od Gavrila Principa,
sa kojim deli zavičaj i koji mu je jedan od glavnih lirskih junaka sa kojim se poistovetio“. Prema rečima Hamovića, Nenadić je pesnik dubokog saživljenja sa onim što je naš istorijski udes, ali i udes čoveka koji se bori sa ništavilom i koji nastoji u toj borbi da odnese prevagu.
Kako je trenutna epidemiološka situacija uslovila smanjen broj programa Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2020“, planirano je da programi koji se održavaju tokom ove manifestacije ipak budu održani kada se za to stvore uslovi. Predstoji tradicionalno veče i druženje sa laureatom, okrugli sto sa eminentnim poznavaocima savremene srpske poezije na temu Nenadićevog stvaralaštva, od čega potom nastaje Zbornik o dobitniku.
Zainteresovani da se upoznaju sa delom ovogodišnjeg dobitnika Žičke hrisovulje, u holu Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“, mogu da posete izložbu „Mrtvo bilo ognjišta“, koju su o gotovo poluvekovnom stvaralaštvu Milana Nenadiće priredili zaposleni u Biblioteci, a koju prati i katalog.
