Bez dobre infrastrukture ne može se efikasno obnovi život na selu
Nedavno su predstavnici udruženja ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca obišli po tri sela na teritoriji gradova Kraljevo i Kruševac sa ciljem da utvrde kako se živi u našim selima, sa kojim problemima se susreću meštani i na koji način bi organizacije građanskog društva mogle da pomognu da se situacija popravi.
’’Obišli smo tri sela na teritoriji Grada Kraljeva: Đakovo, Miločaj i Sirču. Sva tri sela su različita po položaju, veličini i problemima koja imaju. Razgovarali smo sa meštanima, prikupili određene podatke o selima i identifikovali ključne probleme. U narednom periodu ćemo analizirati prikupljeni materijal i pokušati da im pomognemo da se neki problemi reše, a ima onih koji ne zahtevaju neka značajnija sredstva već je dovoljna samo dobra volja nadležnih’’, kaže za KRALJEVO ONLINE Nenad Krstić, predsednik udruženja ’’Evrokontakt’’.
Predstavnici ’’Evrokontakt’’-a su istakli da nose veoma pozitivne utiske iz ovih sela. Meštani bili veoma dobronamerni i zainteresovani da razgovaraju sa njima i obezbede sve što je bilo potrebno. Njihov utisak je da su generalno ruralne sredine u velikom problemu, može se reći u skoro celoj zemlji. Demografske tendencije, među kojima su najvažnije smanjen broj novorođenih i ukupnog broja stanovnika, starenje stanovništva i veliki broj staračkih domaćinstava na selu počeli su da ugrožavaju vitalni potencijal našeg naroda. Nekada su sela bila generator našeg rasta i razvoja, a sada se bore za goli opstanak. Koliko je situacija alarmantna najbolje se može videti u Đakovu, koje je pre samo pedeset godina imalo preko 50 učenika, a sada već duže vreme osnovna škola ne radi jer nema više dece.
’’Kada smo u Đakovu razgovarali sa čovekom koji je radio na obnovi kuće u kojoj je rođen i odrastao, istakao nam je da je ta kuća nekada bila u centru sela. Kolegenica Jelena i ja smo se samo zbunjeno pogledali jer u krugu većem od sto metara u prečniku nismo videli ni jedan jedini objekat, samo nekoliko kamenih temelja kao uspomenu na kuće u kojima se nekad živelo i kojih više nema, “ dodaje Krstić.
Veliki problem, zajednički za većinu sela, jeste loša infrastruktura koja umnogome utiče na kvalitet života meštana. Široko su prisutni problemi sa kvalitetom struje i energetske mreže, vodovod imaju neka sela, neka ne, kanalizaciju uglavnom nemaju, organizovano odnošenje smeća takođe, putevi zavise od sela do sela i od godine do godine.
Sagovornici iz Evrokontakta su istakli da se bez dobre infrastrukture ne može efikasno da obnovi život na selu. Nedavno su obišli neka ruralna područja u Sloveniji i, kako kažu, situacija nije za poređenje jer su slovenačka sela veoma uradna, lepo sređena, imaju odlične puteve i drugu komunalnu infrastrukturu pa nije za čuđenje što se mnogo slovenaca odlučuje da živi na selu umesto u gradu jer su, kako kažu, „njihova sela više nalik gradovima u prirodi“. Kod nas će morati dugo i strpljivo da se radi na poboljšanju uslova života na selu da bi ljudi u većem broju odlazili da tamo žive i na taj način doprineli da sela ponovo dobiju neku perspektivu.
Ova aktivnost je sprovedena u okviru projekta Nacionalne koalicije za decentralizaciju pod nazivom ’’Naše mesto u Srbiji’’. Ovaj projekat je dobio podršku Vlade Švajcarske kroz projekat ’’Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation SRB i Građanske inicijative iz Beograda.