Na Đurđic, 16. novembra prošle godine na sajt Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji postavljena prva emisija – Bibliofonoteka.
Na Đurđic, 16. novembra, je bila prva godišnjica ,,Bibliofonoteke”. Naime, toga dana prošle 2017. godine je na sajt Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji postavljena njena prva emisija – Bibliofonoteka, najava. Do sada to je ukupno 53 epizode. Samo na sajtu vrnjačke biblioteke, epizode ,,Bibliofonoteke” imaju preko 25.000 pregleda i oko 2.000 lajkova. Na vrnjačkoj televiziji VRT-u, od 1. aprila ove godine, svakog vikenda se emituje dokumentarni serijal ,,Bibliofonoteka” (premijera emisije je nedeljom u 16:00 a repriza subotom od 17:30 časova). O ovom projektu do sada su, pored VRT-a i Vrnjačkih novina, izveštavali PRVA TV, TV Pink, RTS, TV Kraljevo, KRLJEVO ONLINE, Srpski telegraf i drugi. Ovim putem redakcija projekta se zahvaljuje svim pregledačima i izveštačima.
,,Bibliofonoteka” je svojevrsna reminiscencija o umnim i dragim ljudima iz sveta kulture koji su svojevremeno dolazili u naše malo mesto lekovitih voda kao gosti u okviru programa ,,Vrnjačkih kulturnih svečanosti” a sada su sa one druge strane sunca i duge, ali su zato postali nezaobilazni frem, particija ili fleš-bek u našem kolektivnom pamćenju. Svaka epizoda ,,Bibliofonoteke” je zapravo omaž nekom značajnom liku iz različitih oblasti kulturnog stvaralaštva. ,,Bibliofonoteka” je tako vremeplov o kulturnim događanjima, njihovim stvaraocima i akterima, učesnicima i svedocima, na ovim prostorima, u vremenu i tački dodira vekova, sa jedne strane tradicionalnog i institucionalnog, a sa druge modernog, pa samim tim i avangardnog.
Sam prelazak iz jednog u drugo nikada nije bio, niti je mogao biti, čisto formalne prirode. Vremenske granice su često služile da ono suštinsko što je dugo tinjalo postavi zabran nečemu što je bilo ustaljeno i na šta se sviklo. Kroz takva sita prolazili su i razni umetnički pravci. Neki su opstali a neki su se preselili na stranice udžbenika i tu našli mesto svog počinka bez sledbenika. Međutim, kada god bi to što je tek nastalo u svom novom dobu naišlo, po prirodi stvari, na nepremostive teškoće i prepreke, odgovore je, kao po pravilu, pronalazilo upravo u prohujalim epohama, odnosno u onome što je prošlo i od čega je donedavno htelo po svaku cenu da se ogradi, pa čak i da ga zaboravi. Sa te strane ,,Bibliofonoteka” je autentično svedočanstvo o večitoj igri između prolaznosti i trajnosti ali i o njihovom istovremenom sukobu i jedinstvu postojanja.
,,Bibliofonoteka” je tako i stvarana, u trenucima inspiracije svakako, ali i stalnom nastojanju da treba paralelno biti prvo strog prema sebi samome, pa zatim racionalan i prema drugima. Koliko god da je svaka priča iz ,,Bibliofonoteke” priča za sebe o kulturi i umetnosti, toliko je i priča o životu, o isprepletanim ljudskim sudbinama i o tome da se sa ovoga sveta ne ode tek tako uz pitanje – Šta nam se to dogodilo?
Dokumentaristički pristup u ,,Bibliofonoteci” je zapravo sličan analizama umetničkih dela o kojima se uči u osnovnim i srednjim školama ali i na fakultetima… Od kompozicije, pa preko jezika i stila, do konačnog ishoda. Naime, ,,Bibliofonoteka” je tako koncipirana da može da zadovolji različite kriterijume auditorijuma, da u nekim njenim storijama svako može da pronađe delić sebe.
,,Bibliofonoteka” je kao paket koji vam je nenadano, uoči praznika, stigao u kuću od dalekog rođaka koga ste već uveliko zaboravili a možda čak i ožalili. Pretpostavljam da će biti onih koji će hteti da ga otvore i zavire unutra kako bi saznali koji ga mehanizam pokreće, te da li su u njemu samo ukrasi, slatkiši ili gorko-sladunjavo-kiselkasti plodovi iz egzotičnih krajolika ali i onih koji će oko njega kružiti, osluškivati, zagledati i iščekivati šta će da se desi. ,,Bibliofonoteka” je nastala i zbog jednih i zbog drugih. Kao autoru, koji je po vokaciji majstor malih formi, bilo mi je zadovoljstvo da vam tokom svih ovih godina pišem, pričam, sve to snimim i sačuvam na svojim fonogramima.
Zoran Rajić
