Kraljevo – Tema konferencije za medije Gradskog odbora DS Kraljevo bio je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i njegova primena od 12. oktobra ove godine.
Ovo je goruća tema na ulicama, radnim mestima, kafićima… svuda, u našem i drugim gradovima. U sredstvima javnog informisanja ovoj temi je posvećeno veoma malo ili, u pojedinim medijima, ni malo prostora, a počinje da se primenjuje već od ponedeljka.
Smatramo da je važno da se iznesu stavovi Demokratske stranke po pitanju primene ovog Zakona. Ne ulazeći u sva sporna pitanja primene Zakona i uopšte celog koncepta racionalizacije fokusiraćemo se na primeni navedenog čl.20. Zakona, uz napomenu da se odnosi na sve sisteme, pa i na zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, …. Demokratska stranka je mišljenja da ove oblasti nisu smele da budu predmet ovog Zakona.
Pomenuti čl. 20 Zakona je školski primer diskriminacije žena. Iako se u njemu nigde eksplicitno ne kaže na koga se odnosi, jasno je iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju da se odnosi isključivo na žene. Dakle ne postoji više mogućnost izbora da žene rade do navršene 65. godine kao muškarci. Mnoge naše sugrađanke svoj radni vek su planirale drugačije, shodno svojoj ekonomskoj situaciji u porodici. Neke sugrađanke su podigle kredite u bankama, školuju decu ili imaju druge finansijske poteškoće (što nije ni čudo u vremenu najteže ekonomske krize, kada su plate i penzije smanjene a platežna moć i životni standard nikad manji) dok neke jedva čekaju da odu u penziju.
Upravo nad ženama koje nisu planirale da odu u penziju pre navršenih 65. godina života ovaj Zakon predstavlja pravno nasilje i prisilu jer im je samo pre mesec dana saopšteno da odlaze u penziju 12. oktobra. Čl. 20. dakle, neposredno diskriminiše žene i u suprotnosti je pre svega sa Ustavom Republike Srbije kojim je garantovana ravnopravnost polova Član 15. Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti. U suprotnosti je i sa drugim zakonima: pre svega Zakonom o zabrani diskriminacije, Zakonom o ravnopravnosti polova , Zakonom o radu itd., međunarodnim konvencijama i postojećim strateškim okvirom. Ovaj član Zakona upućuje na primenu čl.19a. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kome „osiguranik-žena koja navrši najmanje 15 godina staža osiguranja, stiče pravo na starosnu penziju kada navrši:
1)u 2015. godini, 60 godina i šest meseci života…
2) u 2016. godini, 61 godinu života
3) u 2017. godini 61 godinu i šest meseci života“
4) u 2018. godini 62 godine života.
Tokom primene ovog Zakona do 31. decembra 2018. godine, sve žene na koje se odnosi citirani član biće, kako pravnici zaposleni u firmama kažu, oterane po sili Zakona u penziju. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za borbu protiv korupcije i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti zatražili su od predsednika Nikolića da Zakon vrati Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje, zbog nesaglasnosti sa Ustavom, pre svega zbog narušavanja nezavisnosti određenih državnih organa i samostalnosti. Kasnije su zatražili i ocenu Ustavnosti Zakona. Predstavnici Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata takođe se zalažu za ocenu njegove ustavnosti pred Ustavnim sudom, jer postoji diskriminacija „zbog različitih uslova penzionisanja.“
Sada prinudno penzionišu žene iz zdravstva (lekarke i medicinske sestre) iz prosvete (učiteljice, nastavnice i profesorke) potpuno svesni da ta radna mesta ne mogu da ostanu upražnjena i da se tu moraju zaposliti novi kadrovi. Kada lekarku specijalistu oteraju u penziju, na evidenciji NSZa nema kadra koji može da je zameni jer školovanje specijaliste traje 5 godina. Koliko će ovaj Zakon da uruši sistem zdravstva i obrazovanja? Ko će da nas leči i ko će našu decu da uči? Da li su važniji društvu zdravstvo, obrazovanje, bezbednost ili republička javna preduzeća??? Postavlja se i pitanje diskrecionog prava direktora jer pomenuti član 20 kaže: „Izuzetno od stava 1. ovog člana, radni odnos zaposlenog u javnom sektoru iz stava 1. ovog člana ne prestaje ako se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku radnog odnosa i dužini njegovog trajanja, u cilju obezbeđivanja stručnog i kontinuiranog obavljanja neophodnih funkcija organizacionog oblika.“
Sindikat obrazovanja Srbije na sličan način obrazlaže nezadoljstvo donetim Zakonom. Predsednik Sindikata kaže da će 3000-4000 žena zaposlenih u prosveti ispuniti uslov za odlazak u penziju, čime se „pravi diskriminacija prema našim koleginicama…“ Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Vojvodine zatražio je od ministarke Udovički razjašnjenje u vezi primene čl. 20. Zakona dana 17.09., navodeći da će u tim delatnostima, bez ikakvih kriterijuma prinudno prestati radni odnos, „pre svega ženama“, da će odluku o prestanku radnih odnosa donositi direktori, te sledstveno tome izvršiti prijem novih radnika kroz partijsko zapošljavanje. Racionalizacija se neće ostvariti, naprotiv, budžet će se dodatno opteretiti novim penzionerima. Koliko je cela stvar neozbiljna govori i to da niko ne zna tačan broj žena koje će otići u penziju 12. oktobra. Mi smo potražili informaciju na nivou filijale fonda PIO Raškog okruga – naravno, oni nemaju te podatke.
U poslednje 3,5 godine, kako Vlada priznaje, u javnom sektoru partijski je zaposleno oko 9000 novih ljudi nakon donošenja Zakona o zabrani zapošljavanja. U našem gradu to je najvidljivije na primeru Elektrodistribucije gde je najviše ljudi partijski zaposleno i to na neodređeno vreme. Ovih dana smo sve jasno videli na KZM SNS-a. Vlada prvo nagomila svoje partijske kadrave u javnom sektoru i preoptereti buddžet, a onda racionalizaciju vrši terajući žene u penziju koje su se zaposlile zahvaljujući obrazovanju i sposobnostima a u srpskom jeziku tada nije ni postojao termin „partijsko zapošljavanje“.
Moram da istaknem da DS uviđa problem nagomilane, neažurne, spore i ogromne administracije i potrebu da se taj problem reši. I ne sporimo želju i volju Vlade, ali je krajnje neprimeren, nepromišljen i arogantan način rešavanja tog problema. Racionalizacija treba da obuhvati sve zaposlene koji se finansiraju iz budžeta (republičkog ili lokalnog) izuzev nosećih stubova društva:zdravstva i socijalne zaštite, obrazovanja i bezbednosti. Na kraju, odlazak u penziju treba da predstavlja nagradu za ispunjen radni vek a ne kaznu.
Zato, drage koleginice i sugrađanke promenite pol u dokumentima, izjasnite se kao muškarci, i tako ostvarite Ustavom garantovana prava kao vaše muške kolege.
Danijela Miletić Miladinović
