Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Nikolu, a danas tri nedelje pre Božića su i detinjci
Danas je jedna od najvećih srpskih slava Nikoljdan. Praznik je posvećen obeležavanju uspomene na dan smrti Čudotvorca koji je umro 19. decembra 343. Bio je arhiepiskop mirlikijski. Smatra se zaštitnikom putnika i pomoraca.
Dok jedna polovina Srbije danas slavi, druga polovina ide u goste – tako bismo najjednostavnije mogli da opišemo veličinu slave Svetog Nikole.
Porodice čiji je taj svetac zaštitnik, tu slavu obeležavaju odlaskom u crkvu i slavskom trpezom u krugu najbližih prijatelja.
Njegove mošti nalaze se u italijanskom gradu Bariju i srpski kralj Milutin je crkvu u kojoj se one nalaze bogato darivao.
Svetom Nikoli je posvećeno više od 1.100 crkava u Srbiji. Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
U narodu se veruje da Sveti Nikola, noć uoči praznika, obilazi dobru decu i deli poklone. I danas mnogi mališani čiste svoje cipele i stavljaju ih u prozore, očekujući dar od sveca.
U nekim krajevima održao se običaj darivanja dece na današnji praznik jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik.
Prema tradiciji, danas nikako ne valja prati veš, čistiti kuću i raditi bilo kakve kućne poslove.
Tačno tri nedelje pre Božića slave se i Detinjci. Evo koji su običaji za ovaj praznik.
Pravoslavna crkva danas obeležava Detinjce, radosni praznik koji se slavi tačno tri nedelje pre Božića. Na ovaj dan postoji običaj da roditelji rano ujutru, vežu svoju decu za stolicu na kojoj sede ili dok još spavaju u krevet. U tu svrhu koriste se kanapi, trake,neki deblji konac. Simbolično mogu da se “vežu” i bebe, ali i velika deca koja još uvek žive s roditeljima pod istim krovom.
Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji obično opominju mališane da će ih vezati i to je znak da treba da pripreme „otkup“. Naime, običaj je da deca, kako bi platila “otkup”, daruju roditeljima sitne poklončiće pa se vredni mališani potrude da “uštede” za te poklone (voće, bombone, čokolade, neke sitnice). Osim roditelja, decu mogu vezati i članovi šire porodice- tetke, ujaci, stričevi, bake i deke.
Nakon što se deca „otkupe“ ovim sitnim darovima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu otvore da se svi zajedno počaste. Vezivanje za Detinjce, ali i za Materice i Oce, ima simboliku – da učvrsti porodične veze, zadrži mir i slogu u kući i poštovanje, ali isto tako da opomene ukućane na vrlinu skromnosti. Takođe, u pravoslavlju štedljivost je vrlina, a naročito pošten i marljiv rad.
