UNAPREĐENJE LOKALNIH KLIMATSKIH POLITIKA KROZ IZBOR I VREDNOVANJE KRITERIJUMA ZA OCENU RANJIVOSTI NA KLIMATSKE PROMENE
U Srbiji dominira shvatanje politike kao borbe za vlast. Stoga građani, vođeni takvim shvatanjem politike i opštom atmosferom odbojnosti prema politici, koju stvara zaziranje od politike kao mučnog, neprekidnog međusobnog sukobljavanja, sve manje žele da uzmu učešće u tome, čak i kad imaju šta da kažu.
Sve je politika! Kako to beznadežno zvuči?
Kao i širom sveta, i u Srbiji se ljudi spore oko toga kako bi trebalo da žive. Ko bi trebalo šta da dobije? Kako bi vlast i drugi resursi trebalo da budu raspoređeni? Da li bi društvo trebalo da bude zasnovano na saradnji ili na sukobu? Oni se takođe ne slažu oko toga kako bi ova pitanja trebalo da budu razrešena. Kako se kolektivno donose odluke? Ko bi o tome trebalo da se pita? Koliki uticaj treba da ima svaka osoba? Čemu dati prednost u korišćenju zajedničkih resursa? Pri tome, kada se u Srbiji razgovara na ove i slične teme, onda se za ceo ovaj kompleks pitanja koristi jedan termin – politika. I kada se debatuje o tome ko zastupa bolji politički program. I kada se protestuje zbog previsokih poreza. I kada se negoduje zbog problematične teritorijalne organizacije lokalne vlasti, manjkavosti izbornog zakona, neefikasnog sudstva, nedostataka u funkcionisanju zdravstva, obrazovanja, komunalija i sl. U svim ovim i sličnim prilikama, da bi se označilo ono o čemu se razgovara – koristi se reč politika. Nezavisno od toga što je za rešavanje nekog od ovih pitanja potrebno promeniti ustav (gde se pitaju svi), za rešavanje drugog – opštinski statut (pitaju se samo neki), za treće – lokalnog funkcionera (pita se stranka iz koje dolazi), ili bar njegovo ponašanje (pita se nečija savest).
Međutim, razvoj političkog života, procesi politizacije društva i borba za vlast i moć, po prirodi stvari, problematizuju korišćenje termina politika u ovako širokom značenju. Različiti subjekti u politici imaju različite, često i suprotne ciljeve. Partije imaju za cilj osvajanje vlasti na izborima. Građani od politike o čekuju da ispuni izborna obećanja i cilj im je dobar i pristojan životni standard. Interesne grupe imaju cilj da utiću na odluke vlasti u skladu sa njihovim interesima, a pre svega identifikovanim društvenim problemima i potrebama. Korišćenje jednog termina za označavanje ovih, različith i krajnje kompleksnih aspekata političke teorije i prakse, u takvim okolnostima predstavlja otežavajući faktor politićkog života. I to ne samo u smislu da to otežava stvaranje vrednih naučnih, političkih uvida i rešenja.
*Ovaj tekst je napisan u okviru projekta „U SUSRET KLIMATSKOJ PRAVDI“ koji EPuS–Leskovac sprovodi u partnerstvu sa članicama Mreže EPuS–a iz Valjeva, Kraljeva, Kruševca, Sremske Mitrovice i Beograda. Izrada ovog dokumenta je deo EKO–SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska. Svrha dokumenta je da usmeri pažnju
aktera klimatske politike ka ranjivim društvenim grupama, a pre svega ka potrebi i načinima za unapređenje njihovog položaja i uloge u upravljanju klimatskom krizom na lokalnom nivou. Materijal je urađen u periodu septembar–oktobar 2022. godine.
