ZAŠTO DRŽAVA ZAOBILAZI KRALJEVO

Z

- marketing -

KRALJEVO – Grad se poslednjih godina ponašao domaćinski, uglavnom se gradilo sopstvenim novcem, bez preteranog zaduživanja, ali šta to vredi kad još uvek nedisciplinovani bolje prolaze.

Rejting političara u unutrašnjosti Srbije poprilično zavisi i od procene birača koliko imaju moći i uticaja gore, u Beogradu, u stranačkim i vladinim kabinetima. A, to se ponajbolje ogleda u količini para koje se iz državne kase „donesu“ u lokalnu, i u tome koliko je ministara u provinciju dolazilo i koliko je para za određene projekte obećano. Tako je to kad sistem ne funkcioniše, kad tu još uvek ponajviše „presuđuje“ dobra volja ili samovolja.

Ne računajući zemljotres kao vanrednu pojavu, u Kraljevo su, poslednjih godina, gosti iz Beograda sa „torbom“ retko dolazili. Zato je i obećanja bilo malo, grad je gradio sam, iz sopstvene kase pa se ovde političari hvale a građani često pitaju koliko je u našim prilikama ta disciplina, to domaćinsko ponašanje bilo isplativo. Jer, sve se češće čuje da dok se drugi zadužuju i dugove onda iz državne kase namiruju, Kraljevo stagnira i pada u zaborav.

Samo za poslednjih sedam, osam godina milioni isključivo iz lokalne kase uloženi su u krupne komunalne objekte. Primera radi, most preko Ibra je 2008. proširivan, tik uz stari građen je novi ponajviše parama grada, tj. iz lokalne kase uloženo je oko 270 miliona dinara. Gradila se nova sportska hala, pa je i tu iz gradskog budžeta ulagano, kad se sve sabere čak oko 920 miliona dinara.

Kraljevo je, nedavno, u partnerstvu sa donatorom Milomirom Glavčićem iz Kanade, gradilo još jedan most. Za deo tog mosta i pristupne saobraćajnice opet je iz gradske kase potrošeno oko stotinak miliona dinara. U 2013. godini za rekonstrukciju ulica potrošeno je 393 miliona, a ove godine 355 miliona dinara.

Gradska vlast nije čekala državu ni kada su ugroženi od poplava u pitanju pa je, kao retko gde u Srbiji, iz kase porodicama čije su kuće oštećene podeljeno oko 80 miliona dinara.
I, predstojeće godine, sudeći prema budžetskom planu od oko 3,4 milijarde dinara, biće gradnje važnih komunalnih objekata.

Ne planira se kreditno zaduženje iako grad Kraljevo nije prezadužena lokalna samouprava. Naprotiv, na servisiranje davno uzetog kredita odlazi tek tri odsto budžetske sume, a krajem 2016. godine neće se ni dinar bankama dugovati.

Stoga nedavna izjava Kori Udovički, ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da će izostati državna podrška za opštine rasipnike nije zabrinula Kraljevčane. Ali, podstakla je pitanje ima li i „nagrade“ za finansijski disciplinovane?

Gradonačelnik Tomislav Ilić i načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović izrazili su nadu da će „u dogledno vreme neke krupnije privredne investicije od države biti usmeravane baš prema Kraljevu”.

Jer, to je ono što ovom području nedostaje, pošto nijedan veći proizvodni pogon u poslednjoj deceniji ovde nije otvoren, a krahirala je ovdašnja teška industrija, pa se stopa nezaposlenosti kreće i iznad 30 odsto. Zato će mnogi reći: džaba pohvale i domaćinsko poslovanje.

Lokalna vlast se opravdava tvrdeći da su učinili sve što je do njih, stvorili su povoljan ambijent za investiranje, ima prostora, slobodnih hala i placeva sa dostupnom infrastrukturom. Ali, niko ne dolazi.

Nekadašnji industrijski, saobraćajni i turistički centar, kako mnogi tvrde, našao se u zapećku. Grade se važni putevi, ali vode pokraj drugih gradova. Odlaganje gradnje auto-puta od Pojata do Preljine, kao i aerodrom nadomak Kraljeva, u Lađevcima, za civilni saobraćaj koji je nekoliko puta svečano otvaran pa odmah zatvaran, neka su od pitanja koja, možda, čakaju i premijera Aleksandra Vučića, kada uskoro, kako nezvanično doznajemo, bude došao u Kraljevo povodom otvaranja nove sportske hale.

M. Dugalić / Politika

- Marketing -