BICIKLISTA DRAGAN ŠIBALIĆ STIGAO U JAPAN

- marketing -

Kraljevo/Fukuoka, Japan – Posle 185 dana, 12.562 km, 9 država, 3 promenjena lanca, 2 seta spoljašnjih guma, 17 žica i jednog promenjenog zupčanika, Dragan Šibalić, biciklista iz Kraljeva kročio na tlo Japana.

Posle 185 dana, 12 562 km, 9 država, 3 promenjena lanca, 2 seta spoljašnjih guma, 17 žica i jednog promenjenog zupčanika, Dragan Šibalić, biciklista iz Kraljeva kročio na tlo Japana.

“San koji sam dugo sanjao pretvorio se u javu! Iza sebe sam ostavio Rumuniju, Mađarsku, Ukrajinu, Belorusiju, Rusiju, Kazahstan, Mongoliju, Kinu, Južnu Koreju, prokrstario metropolama poput Minska, Moskve, Astane, Ulan Batora, Pekinga, Seula”, kaže Dragan i nastavlja “Osećaj je neverovatan! I dalje mi pred očima igraju slike gradova Lviv, Kazanj, Samara, Orenburg, Pavlodar, Novosibirsk, Dalijen, Busan… Sada mi deluje nestvarno sve ono sa čime sam se na svom putešestviju susreo i sa čime sam se hvatao u koštac. Izborio sam se sa nepreglednom i vetrovitom kazahstanskom stepom, sibirskim komarcima, prošao kroz strašnu i surovu pustinju centralne Mongolije, izašao na kraj čak i sa Gobi pustinjom. No, nisam dao da me zaustave moćni planinski prevoji i venci Karpata, Altajskih, kineskih i korejskih planina… Osvajao sam vrhove poput Kupole (3600 m) na Altajskim planinama i Vulkan Halasan (1950 m),koji je najviši vrh Južne Koreje. Spasavao sam se sa Lednika Ak Tru sa 4.000 m, gde me je zadesilo strašno nevreme… Ne, tu nije bio kraj. Plovio sam Žutim morem od Kine do Koreje i Japanskim morem od Koreje do Japana i svim svojim čulima uživao u lepotama svetskog čuda od prirode -ostrva Ćeću. Srpska zastava i zqwtava Kraljeva, vijorile su se i na Kineskom zidu. Šetao sam se Zabranjenim gradom, bio u poseti Džinkis kanu, pecao na mongolskim jezerima, jeo svilene bube i živo meso u Kini i ko zna šta sve još… U pustinji sam spoznao koliko je voda nešto što je neprocenjivo vredno. Nebrojeno puta spavao sam u šatoru, borio se sa vetrom, kišom, peskom, suncem, lošim putevima, u dva navrata munje i gromovi bili su moji ljuti neprijatelji. Ali ništa me nije zaustavilo, baš ništa nije moglo da me pokoleba. Ni u jednom trenutku nisam pomislio da odustanem jer se nikad nisam pokajao što sam krenuo i uvek sam grabio samo napred ka cilju -tamo gde se sunce rađa… Uvek sam sa velikim ponosom nosio srpsku zastavu i sa ponosom svima govorio odakle dolazim”.

Dragan Šibalić stigao u Japan 1

Dragan je proteklih šest meseci bio ambasador i Srbije i Kraljeva. Tokom putovanja svuda je nailazio na Srbe. Upoznao je Saleta Stanojevića i Danka Lazovića u Pekingu, kao i našeg ambasadora Milana Bačevića. Ugostio ga je i kontravezni Bogoljub Karića vlasnika „BK Group „u Minsku. Dragana je u Mongoliji i Kazahstanu upoznao čelnike biciklističkih i sportskih saveza.

“Svi oni su me izvanredno dočekali, ugostili i pomogli, svako u skladu sa svojim mogućnostima. Pomoć i podršku pružali su mi i restoran Balkan i firma „Era Stroj „iz Moskve zahvaljujući porodici Rajičić, pa onda srpska firma „Termovent „u Novosibirsku, zatim „Izi Inženjering „u Ulan Batoru, kao i mnogi drugi naši ljudi u Moskvi, Orenburgu , Samari, Kazanju, Astani”, kaže Šibalić.
Upoznao je mnogo dobrih ljudi, ali bilo je neprijatnih susreta. Nisu bile važne kulturne razlike, niti jezičke barijere, nije bila bitna ni religija, pa tako ni različiti svetovi iz kojih dolazimo.

Dragan Šibalić brod za Japan

“Ti ljudi su mi pomagali na svakom koraku, uprkos svemu. Kako bi ikada mogao da zaboravim Vilijana i Mister Suna iz Dalijena, Kineza Zao Honga, Kilemuge iz Erenhota, Denisa i Dimu iz Šebalina, farmere Anatolija i Kaću, Vladimira i Natašu iz Bezimjenova u Sibiru, porodicu Kovalov iz Sela Matjevka takođe iz Sibira, pa sve one divne ljude iz kazahstanske stepe Kolju, Husena, Ivana i Tatjanu, mnogima sam imena i zaboravio ali ne i ono što su učinili za mene, pa zatim Kirgistanca Kima, Jeong Hui Seoka iz Busana, Džastina iz Gyeongsana,lepu Dinaru iz Astane, pa servisera Sašu takođe iz Astane, Poljaka Jarika Kaminskog, Džekija grobara iz Ulan Batora, alpinistu Ilju sa kojim sam osvajao Lednik Ak-tru, male i velike planinare iz Tomska, ljudinu Salauta Iglkova iz Pavlodara… Ne mogu zaboraviti ni Kosu iz sela Caganur u Mongoliji,čoveka koji me je pokrao, ali tako mi je ovo putovanje učinio još zanimljivijim. A takođe ne mogu zaboraviti ni Ivana Đurića koji je vozio samnom do Moskve i Nikolu Prpića koji je išao do Ukrajine, Irca Pita koji je samnom vozio pet dana po Južnoj Koreji, a u Astani sam imao tu čast da me isprate i voze samnom biciklisti svetski poznatog kluba „Astana“. Nezaboravan je bio doček od strane naših ljudi 30 km pred Ulan Batorom uz tradicionalni srpski roštilj a uveče i pasulj. Takođe ne mogu zaboraviti ni konobara Matu iz restorana Balkan u Novosibirsku koji mi je za sretan put spakovao pečenje i jednu flašicu srpske kisele vode koja me je kasnije spasila u mongolskoj pustinji kada sam ostao bez vode.” kaže Dragan.

Dragan Šibalić stigao u Japan
Dragan nastavlja biciklom kroz Japan i uskoro stiđe i do vulkana Fudži, a onda sledi osvajanje Tokija. “A onda, mogu ponosno reći „Srbija do Tokija!“, piše iz Japana Dragan.
Dragan kaže da ništa od ovoga ne bi bilo moguće i da nikada ne bi stigao do Japana, da nije bilo onih koji su bili verni „Sančo Pansa „, vetar u leđa… “Oni koji su verovali u mene i bili mi bezrezervna podrška.
Kompanija ‪#‎Telenor‬# je bila moj verni pratilac i veza sa Srbijom, a tu su i grad Kraljevo, Bike shop Fanatic, štamparija Kvark, Daikin, Mobil haus, Adidas, Pan sport, Herba life -Kraljevo, mediji, naravno i moja rodbina, kolege biciklisti,komšije i prijatelji koji su me od samog početka podržavali.
Za sve njih-veliko HVALA!