Kraljevo – U galeriji Narodnog muzeja u subotu, 16. maja u 18:00 časova biće otvorena izložba MODA ŠEŠIRA, autorke Aleksandre Rašević.
Istorija šešira je veoma duga jer su stari gotovo koliko i ljudska vrsta. Kako u svetu, tako i kod nas, nošeni su različiti tipovi šešira u kraćem ili dužem vremenskom periodu.
Žensku modu šešira dvadesetih godina XX veka označio je „kloš“ šešir koji je imao oblik zvona (visoke kalote i uskog oboda), ukrašavan različitim detaljima. Tridesetih godina XX veka javili su se modeli šešira, koji su otkrivali čelo (sa proširenim obodom pozadi i sa strane), mali „nahereni“ šeširići, „En vogue“- male plitke toke, toke nalik fesu, mali „džokej“ šeširi, „muški“ i „lovački“ šeširi, raskošni turbani – kape, beretke. Leti su nošeni šeširi od čipkasto pletene slame sa velikim obodom, ukrašeni veštačkim cvećem, perjem, ukrasnim štepovima, mornarske kape sa lepršavim trakama i mali „žirardo“ šeširi, obavijeni ešarpama, trakama ili veštačkim cvećem.
Izradom ženskih šešira bavile su se modiskinje – mašamode, koje kod nas uglavnom prodavale uvozne – potpuno opremljene šešire, popravljale i prerađivale šešire. U Šapcu se prva modiskinja pojavljuje 1889. godine, Katarina Vasić – vlasnica radnje za prodaju ženskih uvoznih šešira.
Početkom XX veka, modiskinje su kod nas počele da samostalno izrađuju šešire. U periodu između dva svetska rata, u Šapcu je bilo otvoreno devet modiskih radnji u kojima su se prepravljali, popravljali, izrađivali i prodavali šeširi. U svakoj modiskoj radnji obučavalo se po nekoliko učenica, pa je u periodu od 1933. do 1943. godine sedamnaest devojčica položilo kalfenski ispit i steklo zvanje modiske pomoćnice. Od njih je samo jedna polagala majstorski ispit, stekla zvanje majstorice modiskog zanata i otvorila svoju modisku radnju.
Otvaranje Izložbe MODA ŠEŠIRA, Aleksandre Rašević, subota, 16. maj u 18:00.
LJBL
