U okviru nacionalne kampanje, građanima Kraljeva o transplantaciji i doniranju organa govorili pacijenti i lekari.
Irena Paunović se godinama borila sa teškom bolešću. Disala je na jedno plućno krilo, a i ono je otkazivalo. Transplantacija u Beču dala joj je novu nadu. „Dobila sam novo plućno krilo, nov život, gde je sve u mom životu krenulo uzlaznom putanjom i ja sad živim punim plućima“, kaže Irena Paunović. „Kada sam došla u Srbiju, ja i moja porodica smo zaveštali organe jer je to pre svega humano delo.“
Isto su uradile i porodice mnogih drugih pacijenata kojima su novi organi spasili život. Sva pitanja i predrasude nestanu kada postanu svesni da je mnogo veća verovatnoća da će im zatrebati organ, nego da će biti donori.
„Ima mnogo pacijenata ovde u Srbiji koji boluju i kojima je ovo jedina šansa za izlečenje“, naglašava dr Branislav Oluić, transplantacioni hirurg, Klinički centar Srbije. „To nije samo za njih izlečenje nego i za njihove porodice i ti pacijenti postaju radno sposobni i to takođe državi predstavlja veliki benefit.“
Kraljevčani su od pacijenata koji su dobili novi organ čuli koliko je humano zaveštanje organa. Od Slavice Obradović, koja četiri godine čeka na novu jetru, i kako je težak život u isčekivanju.
Govor u Kraljevu posvetila je jedanaestogodišnjem sinu koji je pre tri dana proslavio rođendan: „Njegova rođendanska želja je bila da mu mama bude živa.“
Građani koji potpišu donorsku karticu, na kraju svog života produžiće tuđe samo ako se saglasi porodica. Zemlje sa razvijenom svešću o značaju zaveštanja oragana imaju i do 13 donora na hiljadu stanovnika, Srbija četiri i po.
„Taj broj mora da se, opet po nekom našem mišnjenju i po mom ličnom mišljenju da se udvostruči. To je neki ja mislim standard koji bi doveo do povećanja broja transplantacija, samim tim i spašenih života“, kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja „Zajedno za novi život“.
Do sada je više od četiri i po hiljade ljudi iz Raškog okruga potpisalo donorske kartice. Svi koji žele da pokažu humanost, mogu isto da urade svakog dana na plućnom odeljenju Opšte bolnice Studenica u Kraljevu.
O životu dok se čeka na transplantaciju, životu nakon izvršenog zahvata, stručnom pogledu na ovu temu, pored predsednika Udruženja Mladena Todića, kome je transplantirana jetra, na tribini su govorili i Slavica Obradović, pacijent na listi čekanja za transplanrtaciju jetre, Dane Ljubić, kome je izvršena transplantacija srca, dr Nada Mladenović, zamenica direktorke Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, dr Branislav Oluić, transplantacioni hirurg Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i član tima za transplantaciju jetre.
Grad Kraljevo podržava doniranje organa odnosno potpisivanje donorskih kartica, jer smatramo da je to jedan vid produžavanja života onih ljudi koji završavaju svoj životni vek. U situaciji kada sve životne funkcije prestaju, kada ljudi umiru, a odeđeni organi se mogu iskoristiti, presaditi drugim ljudima koji godinama čekaju, godinama pokušavaju da žive kao sav normalan svet, porodica se, u svojoj tuzi, bolu, suočava sa
mogućnošću da njihov voljeni član porodice nastavi svoj život kroz drugo ljudsko biće.
”Treba da budemo humani i da, pored redovnog davanja krvi, pomognemo drugim ljudima i potpišemo donorsku karticu“, poručio je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, ističući da, ukoliko neko ima šansu da nekome pomone, tu situaciju nikako ne sme da propusti.
U Srbiji je taj program aktuelan od 2013. godine, a mnogo je pacijenata kojima je transplantacija jedina šansa za izlečenje. Novu šansu dobijaju i njihove porodice, ali i oni sami, jer postaju radno sposobni, što je velika korist i za državu.
Prema rečima Vladimira Novića, medicinskog tehničara u Opštoj bolnici „Studenica”, koordinatora za donorske kartice u Raškom okrugu, od 2009. godine, kada je taj proces započet, 4.532 osobe zaveštale su svoje organe u slučaju moždane smrti. Po tome je, ne računajući velike gradove, Kraljevo na drugom mestu u Srbiji, a Kragujevac, kao klinički centar, uopšte nema takve aktivnosti.
„Pričati sa ljudima na tu temu u početku je bilo jako teško. Bio sam prvi potpisnik donorske kartice 2007. godine, nakon čega su je potpisali i svi zdravstveni radnici, ali trebalo je vreme da dođemo do ovog broja“, priča Nović, naglašavajući da se ljudi najviše boje preprodaje organa, ali da je taj strah u našoj zemlji neosnovan i nerealan.
Dužina čekanja na transplantaciju je individualna. Potrebno je da pacijentu odgovara organ osobe koja je doživela moždanu smrt, a imala je donorsku karticu ili su se rođaci složili da zdravi organi takve osobe budu transplantirani onima kojima je pomoć neophodna.
Zvanični podaci govore da je trenutno u Srbiji oko 1.000 ljudi na listama čekanja za novo srce, između 30 i 40 osoba jetru, između 40 i 50 bubrege, više od 700 i za ostale organe.
Lista čekanja je svakodnevno sve duža, jer je donora malo, a bolesti sve više. Koliko je transplantacija važna govori podatak da, na primer, dijaliza jednog bubrežnog bolesnika državu godišnje košta 15.000 evra, a samo u našem gradu ima 120 takvih pacijenata.
Na kraju tribine u Kraljevu, članica Gradskog veća grada Kraljeva prim. dr Gordana Stojković, specijalista opšte medicine, izrazila je nadu da će humanost i solidarnost biti najvažnije odlike Kraljevčana. „Grad Kraljevo će uvek naći način da pomogne svima kojima je život ugrožen, kao i do sada. Treba organizovati tribine da se podigne svest građana, a velika je i uloga medija u prosvećivanju stanovništva. Treba da radimo na promociji zdravlja, da to bude kontinuirani proces“, rekla je članica Gradskog veća zahvalivši gostima što su posetili Kraljevo, uz poruku „nadam se da će naše odluke i postupci biti putokaz novim generacijama“.
Po završetku tribine zainteresovani Kraljevčani su, uz pomoć dr Nade Mladenović, zamenice direktorke Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, potpisali donorske kartice.
