PETNAEST GODINA ČEKALI MOST

P

- marketing -

Kraljevo – Bukovička reka još 2002. godine srušila most, a Balabanovići sve do danas bili odsečeni od sveta.

Petnaest godina Porodice Balabanović i Gajić iz Donje Bukovice bile su odsečene od sveta. Preko leta kada je vodostaj bio nizak Bukovičku reku gazili su u gumenim čizmama. Zimi bi pravili improvizovane drvene mostike, koje bi bi svaka veća voda odnosila. Obraćali su se za pomoć svima, najčešće opšini i direkciji. Vlast je obećavala da će im most biti izgrađen samo da prođe sledeći budžet i gradsko  veće, a opozicija da će im napraviti most čim pobedi na sledećim izborima i tako od 2002. godine. Menjali su se gradonačelnici i direktori, a Balabanovići i Gajići i dalje su bili sa jedne, a svet sa druge strane Bukovičke reke. Sa jedne strane kuća, stoka imanje, a sa druge prodavnica, lekar, veterinar, pijaca, rođaci i prijatelji i tako prođe petnaest godina.

I jedno veče umorna od svega, Maruša Balabanović u vestima gleda kako Aleksandar Vučić, premijer Srbije rano ujutru prima građane Srbije. Htede da se spremi i krene put Nemanjine ulice u Beogradu i ona, ali nije mogla da ostavi životinje u štali, tek rođene prasiće i tele i odluči da premijeru napiše pismo.

Iscepa parče papira iz sveske sa receptima za kolače i poče redom. “Sve sam u pismu napisala. Da ne mogu kod lekara, da ne mogu preko vode da odnesem da prodam poljoprivredne proizvode, da muž i sin stalno prave drvenu mostiku koju svaka veće voda odnese, da veterinar ne mođe da pređe reku, da svi obećavaju most, a godine prolaze”, priča Maruša Balabanović.

I po prvi put na odgovor nije čekala dugo, treći dan po slanju pisma, pozvali su je iz kabineta predsednika vlade a nekoliko sati kasnije i iz lokalne samouprave. Potom odlazi, po pozivu, kod gradonačelnika Terzića i po ubrzanoj proceduri kreće izgradnja mosta, jer gle čuda posle petnaest godina odgovorni u opštini i direkciji su se saglasili da most treba izgraditi, jer je na istom mestu već postojao.  

Predsednik MZ Bukovica Nebojša Stefanović kaže da su u poslednje dve godine u selu uradili tri mosta, a da planiraju da urade i most na putu Josifljevići-Bukovica, gde poljoprivredni proizvođači obrađuju oko 30-40 hektara zemljišta.

Radove na izgradnji mosta na imanju porodice Balabanović u Bukovici, za koje je grad Kraljevo obezbedio sredstva, obišao je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić, sa članovima Gradskog veća Ivanom Bunardžićem i Milanom Miloševićem.
Prema rečima člana Gradskog veća Ivana Bunardžića, od 2002. godine most nije u funkciji, a sve ovo vreme porodica Balabanović je živela na svom imanju na desnoj obali reke ajedini put je bio sa druge strane.Posao je priveden kraju, treba još da bude postavljena zaštitna ograda, a od asfaltnog puta do mosta biće podasut i put. Bukovička reka je bujična, a uz to korito nije čišćeno, tako da su poplave svaki put odnosile most. Međutim, kaže Bunardžić, most je podignut na određenu visinu i urađen kvalitetno, tako da nema bojazni da će se nešto slično sada dogoditi. U ove radove je uloženo, iz sredstava za redovno održavanje Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta, oko 1.200.000 dinara.
Gradonačelnik dr Predrag Terzić ističe da, iako se sa stanovišta budžeta grada ova investicija ne smatra velikom, ona je izuzetno značajna za stanovnike dvadeset osam domaćinstava koja se nalaze sa desne strane Bukovičke reke.  „Kako su petnaest godina reku prelazili bez mosta i bili odsečeni od sveta svaki put kada je voda imala veći vodostaj, izgrađeni most im mnogo znači“, smatra gradonačelnik.

Maruša i njeg suprug Zoran Balabanović radili su u Kraljevu, ali su u vreme kada su se lako dobijali stanovi odlučili da na imanju Marušinih roditelja sagrade kuću i da na posao, u Konfekciju “Rudnik”, odnosno RK “Beograd” idu iz Bukovice. Međutim bili su žrtve tranzicije, oboje ostaju bez posla pa sada žive od poljoprivrede. Posle petnaest godina vratili su osmeh na lice jer su konačno povezani sa svetom.

LJBL

- Marketing -