IZ AMERIKE PIŠE KRALJEVČANKA RUŽICA RAKOČEVIĆ
Pročitajte priču NOVOGODIŠNJI SNOVI SE ISPUNJAVAJU, ZAR NE, iz knjige u pripremu, RUŽA I TRNJE, čiji je autor Ružica – Ruška Rakočević, Kraljevčanka koja trenutno živi u Americi.
Juče pre podne, u jednom trenutku sam bila toliko tužna, da sam ja, koja sam inače trpeljiva do krajnjih granica, ali sam ipak morala da pozovem nekoga za pomoć da razbijem taj mračni oblak sete.
Bila sam na poslu i gledala sam kroz prozor kako su ulice skoro prazne, kako nema one užurbanosti i veselosti kao što je nekada bilo. Uz to je i vreme bilo nekako sivo, tako da me je sve to još više zamračilo i osetih taj pritisak na duši.
Ni osećaj, da ću uveče ići na dugo čekan takav Novogodišnji doček, nije mogao da me održi u pretpraznično razdraganom raspoloženju. Sećanja navreše i u mislima odoh u mladost.
Prisetih se žara sa kojim sam tada doživljavala te dočeke. Setih se kako je izgledala moja prva zaljubljena Nova godina. Bila je zabranjena, naravno za to vreme. Bila sam prva godina srednje škole, i odmah u septembru upoznala sam mog Dragana – Maksa. On je bio treća godina i imao je svoje društvo, među kojima su bili i Krale i Pešo, kao i sa ostalom ekipom sa kojom je on već harao po gradu. Znao je sve i njega su već svi znali i voleli…
A ja, tek sam provirila u taj svet, i u tom svetu on me je, odmah pronašao i izabrao. Prelepo!
Ali, na moju veliku žalost, ja tada nisam smela da izlazim u grad, nego smo se viđali samo u školi ili posle, od škole do kuće. I eventualno kasnije, kada idem u biblioteku ili izmislim da mami treba vanila ili prašak za pecivo, pa se nudim da idem u prodavnicu “Crvena zvezda” da joj kupim i tako ugrabim trenutak da se još jednom vidim sa mojim Maksom.
I tako dođe i Nova godina, a on baš nekako u ovo doba dana, već je bio počeo da slavi, onako srećan i zaljubljen. Od ranog jutra okuplja drugare i već se druži sa celom ekipom iz zgrade, onako zajedno idu od stana do stana, svi ih redom nude pitama, tortama, sarmama i pečenjem. Jedan komšija otvorio harmoniku pa svira i peva i tako uveseljava i slavi ceo svoj ulaz, a i sve susedne. Od početka dana, svi samo nazdravljaju, sva vrata komšija su i otključana i širom otvorena za svakoga, svi se samo pozdravljaju, ljube i nazdravljaju.
Eh, kad se samo setim te atmosfere i te razdraganosti…!
Moj Dragan je naravno, meni bio najbolji i najlepši među njima, a bio je i majstorski sjajan znalac za proslave i atmosferu.
I sve bi bilo lepo, ali ja sam to videla i doživela samo na trenutak, dok sam išla da kupim sodu za špricer u sodadžijskoj radnji za roditelje i proslavu Nove godine u kući sa našim rođacima, komšijama.
Kada biste samo znali koliko sam žarko želela tada da budem tamo sa mojim Draganom, da ostanem tamo sa njim.
I verujte mi, taj žar sam osetila i sada, posle 50 godina!
E zato sam bila tužna ovog dana i ovog trenutka, toliko jako, da sam morala da pozovem njegovog druga još iz tog vremena, da sa njim bar pričam o mom Draganu, o tom vremenu, o našoj mladosti.
Sada, posle svega, i u ovim godinama da mi time ublaži nedoživljenu mladost.
Dragi Zvonko, hvala ti puno na podsećanju na to vreme, posebno zato što Dragana odavno nema više među nama.
A onda me ponovo zgrabi sećanje da sam tada jedva uspela da ugušim tu zelju da zajedno provedemo taj zabranjen Novogodišnji doček, jer tada, u to vreme, nije bilo dozvoljeno da u tom uzrastu idemo na dočeke.
E, baš taj ugušen osećaj, zar i želja su tada, proizveli maštu i san, da ću i ja jednom kad još odrastem dovoljno za večernje izlaske, da imam te blještave Nove godine, sa onim koga volim.
I tako sam ugušila i opravdala tadašnju zabranu i zamišljala svoje srećne nove godine listajući časopise pune raskošnih i luksuznih fotografija…
Time sam uspela da bolno i preteška srca pristanem, da dam mladost i žar tog trenutka, za obećanu i zamišljenu svetlu buducnost.
Bolna trampa!
I da vam kažem, da se skoro nikada više nisu desili te nove godine sa tim žarom!
I eto, tek sada, bila je ova 2020. ta dugo željena i očekivana Nova godina iz snova, i možda više od toga.
Ova je bila nešto posebno, što nisam mogla ni da zamislim da može da mi se ispuni. I po tome je posebna i izuzetna!
Svih ovih i onih godina, nisam mogla ni da predpostavim da ću se naći na proslavi Nove godine u stilu Playboy-a i u njegovom restoranu i u toj atmosferi.
E, to hoću da vam kažem.
Da, jedan od Hefnerovih Playboy restorana je davno preuzeo da vodi moj dragi prijatelj Ranko Dabižljević, koji me je i pozvao da dođem na ovogodišnji doček, uz sjajan orkestar našeg maestra Baneta Đorđevića.
Eto, to je to.
I da ne dužim više, a imala bih još mnogo toga između da vam pričam, ja sam otišla na proslavu Nove godine koja je nekada bila samo fantazija.
Zato je tako posebna!
Uvek mi je bio intrigantan taj svet zabave, te vrste atmosfere, tog erotskog glamura, muzike koja pravi veličanstveni utisak i taj kultivisani urnebes strasti i slasti.
Izuzetno su mi prijale i te mlade konobarice kostimirane kao zečice, savršena kabaretska muzika, mjuzikli i sve to uz stare gospodarice barskog iskustva, koje još uvek nose blještave haljine sa šljokicama i resama uklopljenim sa borama iskustva i stila, stara dama koja i dalje savršeno peva i podseća na ono nekadašnje vreme, prosedu gospodu sa svojim gospođama, koji još uvek uživaju u stilizovanim erotsko- Venerinim lepotama životnih sokova.
Eto, time sam htela da bar za jednu noć probam da nadoknadim sve one noći, godine i mladost koju sam propustila i koja se nije desila.
Htela sam da ovim dočekom dam sebi bar iluziju, da mi je nadoknađena mladost i da su se sve roditeljske zabrane i bračna i životna ograničenja, eto isplatila kroz ovo jedno veče koje odiše Venerom, boginjom ljubavi i lepote doživljaja! I sada sam mirna. Ceo nepreživljeni i nedovoljno doživljeni osećaj, stao je u ovu Novogodišnu noć i Doček 2020. godine!
ŽIVOTE, HVALA TI!
Već sam mislila da ću otići sa ovog sveta žaleći za neispunjenim Venerinim dertom, a život me je eto, nagradio.
Ako iko, osim mene zna, onda je to život, da sam to zaslužila!
Hvala ti što sada znam da i ti Bože znaš i misliš da mi sleduje taj tren iznad snova.
I sve je to bilo lepo i sjajno, imali smo dve različite šale sa različitim muzikama i atmosferama, ali samo po plještavilu i glamuru, po želji iz mladosti i svih onih samotnih i čezljivih novih godina, ali, ne i po onom mom zaru, iz mladosti. Eh…
Ono što je posebno obeležilo izbor za doček Nove 2020. godine je taj prostor, stil i atmosfera tog restorana.
Ružica Rakočević
Iskreno, pročitah tekst, ali opšti utisak je bez veze…ne razumem potrebu da ove redove podeli sa Kraljevčanima…