Kraljevo – KC „Ribnica“ i „Pozitivna omladina“ organizovali promociju knjige „Monopol na istinu“, autorke Radine Vučetić.
U dvorištu Francuske kuće, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo i Udruženja građana „Pozitivna omladina“ iz Kraljeva, održana je promocija knjige „Monopol na istinu“, autorke Radine Vučetić, docenta na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Autorka je govorila o fenomenu cenzure u bišoj Jugoslaviji, s posebnim osvrtom na Srbiju, gde kao pokretača svih cenzorskih aktivnosti apostrofira partijski aparat koji se nalazi na čelu samoupravnog sistema. Posebno se ističe poseban oblik „cenzure bez cenzure“ koji je karakterističan samo za Jugoslaviju, koji se unekoliko razlikuje od cenzure u represivnim režimima Istočnog bloka.
Autorka je posmatrala period borbe za demokratizaciju, borbe da se iz socijalizma sa ljudskim licem izvuče ono najbolje, naročito posle 1968. kada je taj socijalizam sve manje imao ljudsko lice, da bi ga posle 1972. sasvim izgubio. Tada počinje period restaljinizacije, povratak na tvrdi kurs, i tada je, prema autorkinom mišljenju, zauvek izgubljena šansa da se to društvo promeni na bolje. A mnogi su ga menjali u boljem pravcu – umetnici, filozofi, sociolozi, studenti. Kao odgovor na pitanje kako da se najplastičnije objasni pojam cenzure u jugoslovenskom posleratnom društvu, Radina Vučetić daje zanimljive opaske: „Ništa u sistemu cenzure nije bilo jednostavno, nije bilo jasno utvrđenih pravila, te je meni zanimljivo bilo da pratim nešto što sam nazvala „cenzurisanje bez cenzure“, i da pokušam da objasnim različite mehanizme cenzure. Nikad se nije tačno znalo odakle idu odluke o cenzurisanju (mada arhivska građa pruža značajne, nekad i nedvosmislene indicije ko su bili nalogodavci), Partija je „skrivala“ cenzuru transferom cenzorskih moći sa vrha vlasti na umetničke savete, uređivačke odbore, recenzente, neretko se služila politikom pridobijanja umetnika, a nekad i politikom zastrašivanja i denunciranja. U situaciji gde niste znali da li će o sudbini vašeg umetničkog dela odlučivati, u ime samoupravljanja, slovoslagač u štampariji, ili kafe-kuvarica u pozorištu, vi ste živeli sa stalnom dozom straha da vaše delo može da doživi zabranu, ili, u najgorem slučaju, što se desilo Lazaru Stojanoviću, da završite u zatvoru. Inače, cenzura šezdesetih i sedamdesetih je bila samo „lakmus papir“ da utvrdim kada i na kojim temama je Partija izgubila legitimitet, i da ukažem da je upravo tada, suštinski, započeo raspad i jedne ideje i jedne zemlje. “
Studiju „Monopol na istinu“ objavila je prošle godine izdavačka kuća Klio iz Beograda.
