,,BIBLIOFONOTEKA“ je pripovedaonica u kojoj reči žive. U njoj čitaoci, gledaoci i slušaoci mogu da osete dodir reči.
Projekat ,,BIBLIOFONOTEKA“ se odnosi na arhiviranje i objavljivanje tonskih zapisa u digitalnom formatu na sajtu vrnjačke biblioteke. U okviru projekta su intervjui, izjave i kazivanja poznatih ličnosti, u velikom broju slučajeva počivših, kojih ima malo ili ih uopšte nema čak i na youtub-u, iz oblasti kulture: proza, poezija, esejistika, publicistika, književna kritika, pozorište, film, opera, ozbiljna muzika, balet, slikarstvo, grafika, vajarstvo, arhitektura, arheologija i dr. Projekat ,,BIBLIOFONOTEKA“ je osmišljen, organizovan i upriličen povodom 150.-te godišnjice organizovanog lečenja i turizma u Vrnjačkoj Banji. Obeležavanje tog jubileja je tokom čitave ove 2018.-te godine.
,,BIBLIOFONOTEKA“ je pastorala u kojoj su Ethos, Pathos i Logos. Ona je pripovedaonica u kojoj reči žive. U njoj čitaoci, gledaoci i slušaoci mogu da osete dodir reči. ,,BIBLIOFONOTEKA“ je starinarnica stranica u kojoj su brižljivo sačuvani zapisi antikvara reči. Ona je planetarijum reči putopisa iz beskraja. ,,BIBLIOFONOTEKA“ je prostor oslikan rečima na rubnim predelima pamćenja. Ona je slika jezika. Još jedan glas za nasleđe i opstanak reči. ,,BIBLIOFONOTEKA“ zbog glasno prećutanog, zbog izgovorenog, pa zaboravljenog, zbog potisnutog daleko od drugih i duboko u sebi, zbog prisećanja budućeg u prošlom… Zato ,,BIBLIOFONOTEKA“, kaže za Kraljevo Online Zoran Rajić, autor projekta i dodaje da je “BIBLIOFONOTEKA komemorativna beseda i ostavinska rasprava (sui generis)… O jednom vremenu na prelasku između vekova, načinu življenja, sećanjima, idejama, stavovima, sudbinama, nadahnućima, htenjima, stilskim vežbama, osećanjima…”.
“BIBLIOFONOTEKA“ je jedina preostala igra u gradu ove vrste … Elektronski mediji su zapravo modifikovana pozorišta. Svi su tu i sve je tu. Svakoga dana i svako veče. Dobri, zli i oni između. Lepi i ružni. Glavni, sporedni, epizodisti i statisti. Poznati glumci i lepojke. Uopšte nije važno kada se uđe ili izađe, da li se zakasni na početak ili se napusti pre završetka, jer se predstava i igra stalno vrte i traju…
“Na kasetama koje ljubomorno čuvam, ponekad se pitam i od koga, sve je više onih koji su otišli a sve je manje onih koji još hodaju i sve ređe se oglašavaju. U svakom slučaju trake treba čuvati bar od zaborava, zuba vremena ili da ih neko ne presnimi sa novim hitovima. Kao novinarska forma, intervju svuda i na svakom mestu mi je bio opsesija, nekako najprihvatljiviji, iako je zahtevao sate i sate priprema ali i dovitljivosti, što je obično značilo biti brži i stići pre drugih. Tokom ove hronike vrelih godina, često sam se pitao -Bože, da li sam, proživljavajući priče i sudbine tuđih života, dobio novi ili izgubio svoj?”, kaže Rajić i dodaje “Ponekad se zbog svega strašno uplašim tog velikog Božjeg dara i nagrade date ovoj profesiji jer može da spaja počivše i žive, kako na izvestan način u raznoraznim domenima prostora i vremena, ovostranog i onostranog, mogu da komuniciraju makar u iluziji… A, samo kao jedna od tema, uvek ostaje pitanje – Zašto umetnikova dela, u velikom broju slučajeva, vrede više posle smrti nego za života? Strahujem da će jednoga dana težina žezla biti primerena nagradi… U poslednje vreme sve više se družim sa niščima i sve češće sakupljam krhotine, pa se iznenadim koliko toga uopšte ima… Da li, ni od čega pokušavajući da napravim nešto, tome dajem predznak dokumentarnog kako bi mu vrednost postala veća, tek polako se pretvaram u knjigovođu in memoriama i od zaborava otržem stranice o dragim likovima i događajima”
B I O G R A F I J A
Zoran Rajić je rođen 21.01.1959. godine u Beogradu, na Voždovcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Bio je novinar, direktor dva puta i u tri mandata glavni i odgovorni urednik JP ,,Radio-televizija Vrnjačka Banja i Vrnjačke novine“ (1984-2007). Stručno se usavršavao u Londonu, Berlinu, Bonu, Minhenu, Kelnu, Frankfurtu, Lucernu i Mariboru. Na omladinskoj sceni kraljevačkog pozorišta ostvario je nekoliko uloga. Igrao je odbojku u kraljevačkoj Ribnici, beogradskom Partizanu i nekoliko juniorskih reprezentativnih i univerzitetskih selekcija. Radio je u Kulturnom centru Vrnjačke Banje (1984-1995), za TV Beograd (1988-1991), pisao je za Večernje novosti (1991-1996), Politiku ekspres (1996-1998), JSL Sport (1987-2010), Ju Film danas (1991-1995), Savremenu srpsku prozu (1989-1990), Kraljevski glasnik (2001-2003) i Vrnjačke novine (1984-2011). Napisao je zbirku lirskih zapisa ,,Posveta“. Na ,,Literarnim susretima“ u Kragujevcu, 1982. godine (predsednik žirija je bio Bora Horvat), dobio je prvu nagradu za ciklus pesama ,,Južni putevi“ (Grozd). Pesme su mu emitovane u jutarnjim i noćnim programima Radio Beograda, Studija B i Radio Vrnjačke Banje. Autor je projekta ,,BIBLIOFONOTEKA“ Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić“ – Vrnjačka Banja.
Promocija projekta “BIBLIOFONOTEKA” je u utorak, 23. januara 2018. godine, u Narodnoj biblioteci ,,Dr Dušan Radić“, u Vrnjačkoj Banji, sa početkom u 19:00 sati. Projekat predstavljaju Zoran Rajić, autor i Miroslav Stašić, moderator.
