Poslovica kaže da mostovi spajaju ljude, međutim jedan izgrađen pre dvadesetak godina u Kraljevu, jeste spojio dve obale Zapadne Morave u Selu Stubal, ali je vlasnika imanja pored kojeg je napravljen, posvađao sa žiteljima desetak sela zbog prolaza kroz njegove njive i livade, jer do mosta nisu napravljeni prilazni putevi.
Kraljevo, – „Dalje ne može“, bar jednom dnevno Ljubinko Jovanović upozori sve koji se bez pitanja upute preko mosta, na levoj obali Morave, kroz njegovo imanje. „Do dan-danas ništa mi nisu platili. Sad više ne može, ne dam ni peške da se pređe“, ljuti se Ljubinko. Most je poklon države i grada meštanima Stubla. Dugačak je sto metara, a u njegovu izgradnju utrošeno je tadašnjih milion maraka. Da je tada Ljubinku plaćeno par hiljada maraka danas problema nebi bilo. „Ima pravo, njegovo je. I ja ću s one druge strane, tamo je moje. Ne vredi, samo putarinu da uvedemo, to je najbolja firma“, kaže Ljubinkov sused Milomir Polugić. Kada se gleda preko mosta, zbog uspona deluje kao da vodi u provaliju. Na drugoj obali Morave svi putevi završavaju u kukuruzištu.
A seljaljaci po običaju antiprotivni, podržavaju i negoduju u isto vreme. “Pa ima pravo čovek, i ja da sam na njegovom mestu, i ja bih to isti tako postupio” kaže komšija Dragan, međutim drugačijeg je mišljenja Dragoslav “ Ne bi trebalo to nemože , to treba predsednik MZ da dođe ispred njega i da kaže tu ljudi idu to nebi trebalo on da zatvori”.
Žika Radovac, predsednik Mesne zajednice, kaže da je problem nasledio i da se sve iskomplikovalo promenom vlasti, pre dvadeset godina.
Ljubinko razmišlja da umesto blokade mosta sa svoje strane postavi naplatnu rampu, a prolaz bi naplaćivao u kešu ili u natari po kg prevezenog žita ili drugog poljoprivrednog materijala, dok mu ministarka Zorana ne pošalje vinjete.
LJBL
