Kraljevo – Ovo je period godine kada se u domaćinstvima u Srbiji obavlja svinjokolj. Zbog nemarnosti domaćina iz godine u godinu, dešavaju se slučajevi trihineloze. Kako ne bi došlo do pojave ove bolesti veterinari apeluju da se meso odnese na pregled i da se prerađevine od mesa kupuju na mestima gde se roba kontroliše.
Šta je trihineloza?
Trihineloza nastaje konzumiranjem sirovog ili nedovoljno termički obrađenog mesa životinja koje sadrže žive larve Trihinellae spiralis, uglavnom svinjetine i prerađevina od svinjskog mesa. Zato lekari i veterinari savetuju sve koji kolju svinje van klanica u periodu svinjokolja da se jave lokalnim veterinarima, kako bi se izvršila kontrola mesa.
Simptomi i znaci infekcije trihinelom
Prvi simptomi bolesti su proliv, povišena telesna temperatura, slabost, a zatim se javlja otok očnih kapaka i snažni bolovi u mišićima. Moguća je pojava kardioloških i neuroloških komplikacija, dok kod najtežih oblika infekcije može doći do smrtnog ishoda zbog oštećenja srčanog mišića. Kod blažih oblika infekcije, većina simptoma povlači se nakon par meseci. Umor, slabost i proliv nekada mogu da traju više meseci.
Koliko brzo nakon infekcije dolazi do pojave simptoma?
Inkubacija može da varira od pet do 45 dana, što zavisi od broja parazita u infektivnoj dozi, količine unetog mesa i opšteg zdravstvenog stanja zaražene osobe. Gastrointestinalni simptomi javljaju se već posle nekoliko dana od infekcije, dok se ostali simptomi javljaju dve do osam nedelja nakon ingestije zaraženog mesa. Blagi oblici trihineloze mogu da budu neprepoznati i dijagnostikovani kao grip ili prehlada.
Kako dolazi do zaražavanja ljudi i životinja?
Kada čovek ili životinja pojedu meso koje sadrži žive larve trihinele, želudačna kiselina rastvara opnu ciste, čime se oslobađa trihinela. U tankom crevu trihinela sazreva u odraslu jedinku. Ženke produkuju larve koje ulaze u limfne i venske kapilare i na taj način dospevaju u skeletne mišiće, gde larve inkapsuliraju. Do zaražavanja dolazi kada se konzumira meso koje sadrži ove inkapsulirane larve.
Rizik od zaražavanja
Ukoliko osoba konzumira sirovo ili nedovoljno termički obrađeno meso, posebno svinjsko i konjsko meso ili meso divljači, postoji rizik zaražavanja trihinelom.
Da li se trihineloza može preneti sa jedne obolele osobe na drugu?
Ne. Do zaražavanja dolazi isključivo ingestijom zaraženog mesa.
Šta treba raditi u slučaju sumnje na trihinelozu?
Obavezno se obratiti ordinirajućem lekaru, koji će uraditi potrebne analize i pristupiti adekvatnom lečenju.
Kako se postavlja dijagnoza trihineloze?
Za postavljanje dijagnoze koriste se serološki testovi i nalaz eozinofilije (povećan broj određenih vrsta belih krvnih zrnaca u krvi). Pozitivan nalaz biopsije skeletne muskulature (prisustvo cista parazita) posle više od 10 dana od početka bolesti obezbeđuje potvrdu infekcije.
Kako se leči trihineloza?
U terapiji ovog oboljenja koristi se mebendazol. Lečenje treba započeti što je ranije moguće.
Da li je trihineloza uobičajena u Republici Srbiji? Svake godine se na teritoriji Republike Srbije registruju kako pojedinačni slučajevi trihineloze, tako i epidemijsko javljanje bolesti. Prosečno se na godišnjem nivou prijavi između 100 i 300 slučajeva trihineloze u humanoj populaciji, sa napomenom da je tokom 2009. godine registrovano samo 50 obolelih osoba, što je najmanji broj obolelih registrovan poslednjih 20 godina. Najveći broj obolelih registruje se tokom decembra, januara, februara i marta meseca. Do zaražavanja ljudi najčešće dolazi nakon konzumiranja svinjskog mesa koje nije dovoljno termički obrađeno ili je sirovo, a sadrži larve trihinele. Lekari i veterinari savetuju sve koji kolju svinje van klanica u periodu svinjokolja da se jave lokalnim veterinarima, kako bi se izvršila kontrola mesa.
