Kraljevo/Moskva, – Nakon što je u Gimnaziji u Kraljevu izbrusila znanje iz tehničkih nauka, mlada Sofija Šoškić (20) spakovala je kofere i zaputila se na jedan od najtežih ruskih univerziteta.
Međutim, za nekoga ko je već u srednjoj školi savladao programiranje, a matematiku drži u malom prstu, čini se da nema preteških studija. Tako nam Sofija o Moskovskom univerzitetu za naftu i gas Gupkin priča kao o kakvoj zanimljivoj avanturi i ne krije da je ponosna što se za taj put izborila sama, svojim znanjem.
“Sve je počelo u Matematičkoj gimnaziji, koju sam upisala po preporuci svog oca. To je izuzetna škola koja je probudila u meni interesovanje za tehničke nauke, posebno za matematiku i programiranje, i odlično me pripremila za ono što me je dočekalo na fakultetu. Na kraju krajeva, zahvaljujući toj školi, ja sam i došla ovde u Moskvu. Jedan od profesora mi je ispričao o stipendiji i projektu „Energija znanja“ i preporučio me u NIS-u, a oni su me kasnije pozvali na testiranje”, opisuje Sofija kako je sve počelo.
Bilo je tu, kaže, i straha i treme. Ali, znala je da se takva prilika retko pruža. NIS je odmah prepoznao njenu opčinjenost tehničkim naukama i omogućio joj da otputuje u svetski centar za istraživanje nafte i gasa.
“ Moja motivacija je pre svega bila mogućnost da studiram u inostranstvu u internacionalnoj sredini, jer smatram da je to neprocenljivo životno iskustvo koje nijedna škola sama po sebi ne može da pruži. Naravno, došla sam u Moskvu da izučavam naftu i gas, najvažnije energente u poslednjih 100 godina. S druge strane, nalazišta sa naftom koja se može dobijati na tradicionalne načine je sve manje i razvoj novih tehnologija i osvajanje novih regiona bogatih naftom predstavljaju izazov”, priča Sofija.
U Moskvi ju je dočekao i potpuno drugi ritam života. Ogroman grad, vreme koje leti i dan koji traje kraće – bili su njeni prvi utisci po dolasku.
“Sve prodavnice i ustanove otvaraju se kasnije, ali rade duže uveče. Sve je mnogo skuplje nego kod nas, posebno sad zbog sankcija. Hrana ovde je manje ukusna, ali možda je to samo lični utisak jer moja baka nije ovde. Ljudi na ulici su zatvoreniji, užurbani, nepoverljivi, ali sa mladima nije teško stupiti u kontakt, oni žele da upoznaju nove ljude i uglavnom vole Srbe” ističe naša kraljevčanka. Svoju budućnost Sofija vidi u kompaniji NIS.
“Nadam se da ću biti uspešna, ispunjena time što radim, i u mogućnosti da mnogo putujem, upoznajem nove ljude i stručnjake sa različitim iskustvima od kojih ću moći nešto da naučim. S druge strane, želim da imam i svoju porodicu i decu koja će porasti u dobre i poštene ljude.”
LJBL/ML/AE/Blic