Na sednici Vlade Srbije, dogovoreno da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto.
Predlog Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima usvojen je danas na sednici Vlade Srbije, kojim je predviđeno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto i da kamatna stopa bude ograničena na 3,4 odsto. Zakon bi trebalo do kraja sedmice da bude upućen u skupštinsku proceduru.
Ovim leks specijalisom država rešava problem koji postoji više od jedne decenije. „Ovaj leks specijalis je kompromisno rešenje između nekoliko zainteresovanih strana – građana, odnosno udruženja koja ih predstavljaju, banaka, i države sa treće strane“, rekao je Siniša Mali, ministar finansija i dodaje da razgovori nisu bili nimalo laki.
Predviđeno je da se preostali deo duga konvertuje u evre, kao i da iznos dobijen konverzijom bude umanjen za 38 odsto. Dodatno olakšanje predstavlja i činjenica da se obračun konverzije vrši na iznos bez zateznih kamata. Nacrtom zakona je predviđeno da kamatna stopa ne može biti veća od 3,4 plus tromesečni ili šestomesečni EURIBOR, odnosno fiksna kamatna stopa ne može biti veća od 4 odsto.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, banka je dužna da dostavi korisničku ponudu za zaključenje ugovora. Ukoliko prihvata da se konverzija stambenog kredita izvrši u skladu sa ovim zakonom, korisnik je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema dokumenata o tome obavesti banku i sa bankom zaključi ugovor o konverziji.
Nacrtom zakona biće omogućeno da se reši problem oko 16.800 ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima.
Predsednica Udruženja građana CHF zaduženih u švajcarskim francima, Jelena Pavlović, ocenila je da je današnje usvajanje leks specijalisa dobra vest za sve dužnike u ovoj valuti i rezultat kompromisa svih učesnika u pregovorima. Pavlović kaže da su članovi Udruženja građana CHF veoma zadovoljni, da su procenti i iznosi koji se navode u tekstu predloga zakona rezultat kompromisa, ali da je najvažnije što će ovaj zakon posle mnogo godina obezbediti sigurnost i stabilnost zaduženih.
