Aparati za dijalizu u Vrnjačkoj Banji već deset godina nisu u funkciji.
Iako je Internistička bolnica u Vrnjačkoj Banji pre deset godina italijanske Vlade dobila aparate za dijalizu, bubrežni bolesnici iz Vrnjačke Banje i okoline i dalje na terapiju moraju u Kraljevo. Dijalizni centar je pod ključem jer bolnica nije uključena u dijalizni plan RFZO, a nema sopstvena sredstva za za reagense, potrošni materijal, ali i novo osoblje.
Boban Mustafić kaže da ima 70 godina i da mu put do Kraljeva teže pada od bolesti bubrega. „Ide nas trinaest u kombiju i jedni drugima sedimo u krilu“, objašnjava Boban Mustafić iz sela Vrnjci.
Od broja onih koji tog dana idu na dijalizu zavisi i koliko će putovati, a to može da potraje duže od same terapije jer vozač saniteta ide po njih u desetak sela.
„Muka, pogotovu zimi, katastrofa, moramo i da izlazimo da guramo kombi, strašno“, kaže Milan Milenković iz Vrnjačke Banje.
Dok se bubrežni bolesnici muče na točkovima saniteta, u vrnjačkoj bolnici osam dijaliznih aparata, devet godina, stoje neraspakovani. U bolnici, kažu, nemaju 25 miliona dinara godišnje da poklon italijanske vlade vredan 100.000 evra stave u funkciju.
„Podrazumevaju sredstva koja su vezana za materijal za dijalizu i za lekove i za laboratorijski materijal, sanitetski materijal, takođe i za ishranu. Do današnjeg dana mi nemamo odgovor kakva je sudbina ovog odeljenja“, napominje direktorka Opšte bolnice u Vrnjačkoj Banji Slađana Brković.
Republički fond zdravstvenog osiguranja plaća 10.000 dinara za vrnjačke pacijenta po danu, ali kraljevačkoj bolnici.
Boban Mustafić kaže da bi mu dijaliza u Banji značila život.
Republički fond zdravstvenog osiguranja nije dao odgovor na pitanje da li će i kada dozvoliti rad Centra za dijalizu pri Internističkoj bolnici u Vrnjačkoj Banji.
LJBL & RTS Verak Aksentijević
cuvaju nece da upropaste