KRALJEVO – Preko deset kandidata se prijavilo za kupovinu dve “Magnohrom”-ove frabrike. Mnogi misle da buduće kupce najviše privlače rudnici sa velikim rezervama magnezita.
Malo je Kraljevčana, čak i onih u lokalnoj vlasti, kojima je poznato današnje stanje u „Magnohromu“, nekadašnjem gigantu u vatrostalnoj industriji. Ta fabrika je prilično potisnuta u zaborav, njena sudbina prepuštena je državi, tj. Agenciji za privatizaciju pa se u ovdašnjoj javnosti pominje samo kada se bivši radnici povremeno okupe ispred zgrade gradske uprave tražeći rešenje za isplatu zaostalih plata. A, tamo, u pogonu vatrostalnih proizvoda se proizvodnja nekako održava, istina na kašičicu se proizvodi i inostranim kupcima isporučuje sinter magnezit, a u pogonu elektrotermičkih proizvoda izrađuju se TA peći, bojleri, grejači…
U dve ovogodišnje kampanje proizvedeno je oko sedam hiljada tona sinter magnezita i sve je plasirano na inostrano tržište, a u fabrici elektrotermičkih proizvoda gde je za zimu spremno oko 4.500 TA peći proizvode se i bojleri. To, ipak, ne znači i oporavak „Magnohroma“, nije ni blizu toga, jer se ovde nekada proizvodilo 180 hiljada tona i to vatrostalnih opeka, proizvoda više obrade nego što je sinter. Ali, jeste podatak za tugu i zabrinutost pošto govori o tome kakav je sunovrat doživela ovdašnja privreda kada je „Magnohrom“, sa tom sada godišnjom proizvodnjom koja je nekada bila polumesečna, i prilivom od 2,5 miliona evra najveći izvoznik u ovom području.
U takvoj situaciji čeka se novi kupac, vlasnik, partner… bilo kakvog da je statusa samo da se sa „mrtve“ tačke krene. Jer, tokom poslednje decenije velike su nedaće zadesile ovu kraljevačku fabriku. Neuspešna privatizacija, pustošenja pogona, raskid kupoprodajnog ugovora sa kompanijom „Global stil“, zatim štrajkovi, otpuštanja radnika… Sada je u „Magnohromu“ angažovano oko 350 radnika a nekada ih je bilo i do sedam hiljada.
Ovde su nepodeljenog mišljenja, a to su i stručne procene, da pogone treba privatizovati posebno, jedan vatrostalni deo a drugi elektrotermički.
– Koliko znamo, javilo se više od deset kupaca na taj preliminarni poziv Agencije za privatizaciju. Ima tu i ozbiljnih potencijalnih kupaca iz Evrope, ali ostaje da se vidi u decembru do kada će, nadamo se, biti raspisan pojedinačni javni poziv za privatizaciju – kaže Đorđe Kosanović, zastupnik kapitala u „Magnohromu“.
Bez sumnje, najveći mamac za buduće kupce „Magnohromove“ fabrike vatrostalnih proizvoda je istražno pravo na rudnicima magnezitne rude na Zlatiboru. I ranije je bilo zainteresovanih za fabriku koja je korisnik „overenih“ rezervi – 5,1 milion tona prirodnog bogatstva. Govorilo se čak da su neki proizvođači razmišljali i o kupovini „Magnohroma“, pa onda i premeštanju pogona za preradu rude na Zlatibor, gde ipak nema pogodne infrastrukture za takvu fabriku.
M. Dugalić
Kasno Đorđe sa poluproizvodom na Kosovo dođe…al otiđe jedna rotaciona peć