U Bibliofonoteci smešteni su digitalizovani i zvučno osveženi intervjui koje je Rajić radio tokom svoje bogate novinarske karijere u periodu od 1984. do 2011.
U prostorijama Narodne biblioteke „Dr Dušan Radić“ u Vrnjačkoj Banji, održana je promocija projekta „Bibliofonoteka“. Iza ovog projekta stoji Zoran Rajić, bard vrnjačkog novinarstva i jedan od legendaranih glasova radio Vrnjačke Banje, iz njenog najslavnijeg perioda.
Prisutnima je govorio sam autor projekta „Bibliofonoteka“, uvodnu reč je dao direktor Biblioteke Dejan Lučić, dok je moderator bio Miroslav Stašić. Lučić se osvrnuo na impresivnu biografiju Zorana Rajića koja nije uključivala samo bavljenje novinarstvom, već i jednako uspešno delovanje na više različitih polja i delatnosti.
Najveći deo večeri je prošao u nadahnutom obraćanju Rajića prisutnim u Salonu vrnjačke Biblioteke, koji su sa svoje strane iskoristili poziv moderatora da veče bude interaktivno i neposredno i uzeli direktno učešće kroz pitanja i prisećanja. Tako je dugogodišnji prijatelj i saradnik Zorana Rajića, Žarko Marković, predsednik udruženja „Novoselac“ nakon što je evocirao par zajedničkih uspomena poklonio Rajiću monografiju o Novom Selu u znak zahvalnosti za dugogodišnju uspešnu saradnju.
Projekat „Bibliofonoteka“ iza sebe ima do sada desetak „emisija“, kako ih Rajić naziva, i one se mogu čuti i videti na you tube kanalu Narodne Biblioteke „Dr Dušan Radić“. Reč je o digitalizovanim i zvučno osveženim intervjuima koje je Rajić radio tokom svoje bogate novinarske karijere u periodu od 1984. do 2011. godine. Intervjue je radio sa našim najeminentnijim umetnicima, kulturnim radnicima, arheolozima, arhitektama, muzičarima, sportistima, što im daje posebnu težinu. Branisalav Brana Crrnčević, Desanka Maksimović, Vojislav Lubarda, Dragoslav Srejović, Boško Karanović, Milorad Pavić, Antonije Isaković, Svetlana Velmar Janković, Ljubomir Muci Drašković, Bogdan Bogdanović, su prvih deset radio intervjua koji su digitalizovani i video obrađeni.
U planu je da bude oko sto i pedeset izdanja „Bibliofonoteke“ i da se pojave četiri godišnjaka koji bi i u pisanom obliku predstavili kazivanja Rajićevih sagovornika. Posebna dragocenost projekta „Bibliofonoteka“ je činjenica da je kod dobrog dela zastupljenih umetnika i stvaralaca danas teško pronaći sačuvane razgovore sa njima.
