NAJVEĆI MAJSTORI BRIDŽA SA BALKANA NA TURNIRU U VRNJAČKOJ BANJI
O bridžu, osim da je igra sa špilom karata, malo znamo, iako je čak i olimpijska disciplina. Pravi poznavaoci BRIDŽ poistovećuju po težini sa šahom, a u pojedinim zemljama bridž se proučava i igra u školama.
U Vrnjačkoj Banji održan je četvrtu međunarodni bridž festival na kojem je učestvovalo više od 150 parova iz Srbije i regiona.
Iako je na prvi pogled ovo kartaška igra, u Bridžu je uticaj sreće potpuno usključen, a do izražaja dolazi inteligencija, logika, koncentracija i kolektivni duh jer se igra u paru.
“Srbija je, kao i u ostalim sportovima, izuzetno talentovana zemlja za Bridž, samo što se u Srbiji izuzetno malo ulaže u bridž, jer ljudi smatraju da je to igra sa kartama da ima veze sa kockom, a jako mali broj zna da je bridž olimpijski sport, da je sport i samim tim su izuzetno mala ulaganja. Da se malo više posvetimo ulaganjima u decu u škole i da se malo više novca izdvoji verovatno bi Srbija bila visoko plasirana što se tiče bridža u svetu”, kaže za KRALJEVO ONLINE Đorđe Radojčić, igrač bridža iz Novog Sada.
Iako je u Americi i Evropi bridž isključivo profesionalni sport, u Srbiji se u desetak bridž klubova igra na amaterskoj osnovi.
“Imamo desetak vrhunskih igrača koji privatnim sredstvima osvajaju turnire i nagrade, ali to je samo individualno sponzorisano. Sami ljudi plate sve da odu na takmičenje, na Evropsko privenstvo tako da imamo određeni broj igrača koji su dobro pozicionirani”, dodaje Radojčić.
Glavni sudija turnira u Vrnjačkoj Banji bio je Zagrepčanin koji kaže da što se tiče amaterskog bridža njabolji igrači su iz Srbije i Hrvatske. “Teško je reći gde se u Evropi igra najbolji bridž. Igra se jako dobar bridž u Poljskoj, Norveškoj, Francuskoj, Italiji i tako to. To su ti neki centri za bridž. Na Balkanu srpski i hrvatrski bridž otprilike su podjednaki. Ostale države i nisu nešto što se toga tiče”, kaže Vanja Grahek.
Od takmičara iz inostranstva na turniru u Vrnjačkoj Banji najborniji su bili Bugari. “Mi imamo dobre takmicare iz Bugarske , došli smo ovde da podržimo turnir, a došli smo sa dva šampiona. Mi smo mala federacija imamo 250 takmičara, nemamo puno sponzora , ali mi pokušavamo da porastemo kao federacija . Ja želim da se u Srbiji igra dobar bridž”, kaže Živko Draganov iz Bugaske.
Domaćin IV Bridž festivala, Bridž klub Vrnjačka Banja ima tradiciju dugu dvadeset godina. “Dobro smo organizovani klub. Imali smo državne prvake. Naši takmičari bili su prvi na državnim prvenstvima “ kaže domaćin festivala Darko Radosavljević.
U bridžu se koristi standardni špil od 52 karte. Najača karta je kec, a boja pik. Međutim najača ponuda je igra bez ADUTA, dok je BORD glavni razlog što bridž odskače od svih ostalih kartaških igara, jer je faktor sreće u bridžu sveden na minimum.
U svakoj boji postoje po 13 karata, poređane po jačini: A, K, Q, J, 10, 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2. Boje imaju svoje jačine i to: najslabija je tref, zatim slede karo, herc i kao najjača pik. Međutim, jače od svih adutskih ponuda je igra „bez aduta“ ili skraćeno „NT“ (eng. no trump). Tref i karo kao slabije boje nazivaju se „minorske boje“, a herc i pik su „majorske boje“.
Zanimljivo da se deljenje, licitacija i sama igra odvijaju se u levu stranu, u pravcu kretanja kazaljke na časovniku, za razliku od većine kartaških igara kod nas.
Bridž je svetski priznati misaoni sport, koji je na preporuku odeljenja Ujedinjenih nacija za prosvetu i kulturu (UNESCO) u mnogim zapadnim zemljama uveden u škole kao fakultativni predmet obzirom da kod mladih jača i razvija logiku, inteligenciju, pospešuje koncentraciju, brzo donošenje odluka i kolektivni duh. Kontrakt bridž, šah, go i igra dame predstavljaju misaone sportove koje podržava Internacionalna organizacija misaonih igara (International Mind Sports Association), i kao takvi, formirana su razna međunarodna takmičenja kako na evropskom, tako i na svetskom nivou. 2008. godine u Pekingu je mesec dana nakon Paraolimpijskih igara organizovana i Olimpijada misaonih sportova.
