29 C
Kraljevo
utоrаk 09.08.2022.
- marketing -
- marketing -
NaslovnaVestiIN MEMORIAM - DEJAN VUKIĆEVIĆ

Poslednje vesti

IN MEMORIAM – DEJAN VUKIĆEVIĆ
I

- marketing -

Sa velikom tugom Bibliotekarsko društvo Srbije oprašta se od dr Dejana Vukićevića (1965-2022), bibliotekara savetnika Narodne biblioteke Srbije i potpredsednika BDS, koji je nakon kraće i teške bolesti preminuo 26. juna 2022. godine.

Dejan Vukićević rođen je u Kraljevu, gde završava osnovnu školu i  gimnaziju, da bi 1994. godine diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je 2004. odbranio magistarski rad, a potom i doktorsku tezu „Zavičajni fondovi“ (2010). Nakon kratkog angažovanja u prosveti počinje da radi u Narodnoj biblioteci u Kraljevu, gde je prošao kroz čitav proces bibliotečkog poslovanja, od inventarisanja, rada na pozajmnom i naučnom odeljenju, do složenih poslova kao što su alfabetska i stručna katalogizacija, stručni nadzor u okviru matičnih poslova i vođenje nabavne politike biblioteke.

Dejan Vukićević rođen je u Kraljevu, gde završava osnovnu školu i  gimnaziju, da bi 1994. godine diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je 2004. odbranio magistarski rad, a potom i doktorsku tezu „Zavičajni fondovi“ (2010). Nakon kratkog angažovanja u prosveti počinje da radi u Narodnoj biblioteci u Kraljevu, gde je prošao kroz čitav proces bibliotečkog poslovanja, od inventarisanja, rada na pozajmnom i naučnom odeljenju, do složenih poslova kao što su alfabetska i stručna katalogizacija, stručni nadzor u okviru matičnih poslova i vođenje nabavne politike biblioteke.
IN MEMOIRAM – DR DEJAN VUKIĆEVIĆ 1965 – 2022.

Od 2000. godine radi u Narodnoj biblioteci Srbije, najpre u okviru Zbirke starog plakata i letka, a kasnije preuzima Fond starih, retkih i minijaturnih knjiga. U Narodnoj biblioteci Srbije aktivno učestvuje u radu Stručnog saveta i više komisija od kojih u nekima i kao koordinator. Na njegovu inicijativu NBS je formirala Komisiju za kriterijume stare i retke bibliotečke građe, koji su gotovo doslovno uneti u aktuelni Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi. Učestvuje kao koordinator Komisije za donošenje Smernica za osnivanje i vođenje zavičajnih fondova.

Autor je većeg broja stručnih monografskih publikacija: Bibliografija priloga u kraljevačkoj književnoj periodici (2000, 2001); Bibliografija Matije Bećkovića i Bibliografija Dragana Lakićevića (2006); Delo: 1955–1992: bibliografija (2007); Prvih 20 godina: bibliografija Grafičkog ateljea „Dereta” (2008); Bibliografija Nikolaja Timčenka (2008); Bibliografija Branislava Petrovića (2009); Bibliografija Dobrice Ćosića (2010); Zavičajni fondovi (2011); Bibliografija srpskih enciklopedija i leksikona (2014); Katalog Legata Petra Kolendića: rukopisi, korespondencija, stare knjige, koautori Zlata Bojović, Nada Mirkov Bogdanović (2015); Bibliografija srpskih rečnika (2016 [2018]); Non imprimatur ili cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu (2019); Bibliografija akademika Matije Bećkovića (2019).

Osmislio je i postavio pet veoma zapaženih izložbi s katalozima i propratnim tekstovima: Prvi srpski rat plakatima (NBS, 2005, postavka u 32 grada); Kakva korist od naslova (štand NBS na beogradskom Sajmu knjiga, 2005); Masonski simboli na staroj srpskoj knjizi (sa Nemanjom Radulovićem, Zavičajno odeljenje Biblioteke grada Beograda, 2006); Zbirka stare srpske knjige, Biblioteka Doma Narodne skupštine (Dom Narodne skupštine, 2006); Minijatura na zrnu graška: zbirka minijaturnih knjiga Narodne biblioteke Srbije (NBS, 2014). Dejan je kao urednik ili član uredništva većeg broja časopisa ostavio trajan pečat, zalažući se za stručne i akademske principe u izdavanju periodike. Između ostalih, bio je urednik ili član redakcije časopisa „Glasnik Narodne biblioteke Srbije“, „Bibliotekar“, „Glas biblioteke“, „Novina Beogradskog čitališta“, Zbornika radova Susreti bibliografa u spomen dr Georgija Mihailovića, itd. Takođe je bio veoma aktivan kao član stručnih saveta i komisija Narodne biblioteke Srbije, Bibliotekarskog društva Srbije, odbora većeg broja stručnih skupova i projektnih timova, član ispitnih komisija za stručni ispit iz bibliotečko-informacione delatnosti, itd.

Za svoj bibliografski rad i za doprinos bibliotečko-informacionoj delatnosti uopšte dobio je najznačajnije nagrade kao što su: 2007 – Nagrada „Stojan Novaković“ za knjigu Delo : 1955-1992; 2012 – Nagrada „Marija Ilić Agapova” u Biblioteci grada Beograda za najboljeg bibliotekara grada Beograda; 2014 – Nagrada „Stojan Novaković“ za Bibliografiju srpskih enciklopedija i leksikona; 2019 – Nagrada “Janko Šafarik“ za ukupan doprinos razvoju bibliotečko-informacione delatnosti u zemlji.

Od 1988. objavljuje književne radove, najpre priče i eseje, za koje je dobio u toku karijere veći broj nagrada, između ostalih „Srpsko pero“ (Jagodina, 1999), „Milutin Uskoković“ (3. nagrada, Užice, 2017), nagrada za esej (Niš, 1992; Prijepolje, 1995). Autor je dva romana (Bodilo, 2005; Cerebrum, 2012), kao i pet knjiga priča (Korota, Aleja bizarnih likova, Omama, Nokat i meso, Privatna antologija). Njegova dela bila su u izborima za Andrićevu nagradu, Vitalovu nagradu, Nin-ovu nagradu, Nagrade „Stevan Sremac“ i „Biljana Jovanović“. Nagrada „Dejan Medaković“ dodeljena mu je 2020. godine za knjigu „NON IMPRIMATUR ili cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu“.

Kao član Bibliotekarskog društva Srbije, član Upravnog odbora, predsednik Statusne komisije BDS i potpredsednik Društva, Dejan se strasno borio za unapređenje krovnog udruženja bibliotekara u zemlji, nastojeći da radi aktivno na okupljanju koleginica i kolega oko temeljnih vrednosti struke i misije BDS. Za ciljeve i interese BDS neretko je podređivao druge, na prvom mestu sopstvene interese.

Ovaj gubitak za srpsko bibliotekarstvo i kulturu u celini je teško saglediv, uzimajući u obzir Dejanov svestran stručan i naučan rad na polju bibliotečko-informacione delatnosti, bibliografije, stare i retke knjige, zavičajnih fondova, kao i njegov plodan književni život. On je svoj spisateljski talenat često stavljao u kontekst angažovanih tekstova objavljenih u dnevnoj i nedeljnoj periodici, kojima je, između ostalog, nastojao da afirmiše i ojača profesiju kojoj je pripadao celim svojim srcem i bićem. Dejan je u pravom smislu reči bio čovek od knjige i za knjigu: obrazovanjem, interesovanjem, poslom i strašću.

Dejan Vukićević biće sahranjen sutra u 13 sati na groblju u Konarevu kod Kraljeva, dok će komemoracija u Narodnoj biblioteci Srbije biti održana naknadno.

- Marketing -
- marketing -

Poslednje vesti

- marketing -

Popularno

- marketing -