KONSTANTIN VELIKI PRELETEO MORAVU

K

- marketing -

“S obzirom da se još uvek ništa značajno nije desilo po pitanju otvaranja aerodroma “Morava”, cilj ovog teksta je da ukaže na značaj otvaranja ovog aerodroma za čitav region centralne Srbije.

„Postoje dva načina da budete srećni: poboljšajte svoju stvarnost ili smanjite svoja očekivanja.“ Jodi Picoult

Pri pomenu imena Konstantina Velikog u Vrnjačkoj Banji najverovatnije bi prve asocijacije bile vezane za Rimski izvor u samom vrnjačkom parku ili za fabriku „Voda Vrnjci“, čija etiketa na flaši nosi lik ovog rimskog imperatora. Međutim, aerodrom u Nišu dobio je ime po caru Konstantinu Velikom, koji je u pomenutom gradu i rođen.

Prošle godine, negde u ovo vreme, u Vrnjačkim novinama objavljen je tekst pod nazivom „Čekajući Moravu da poleti . . .“ S obzirom da se još uvek ništa značajno nije desilo po pitanju otvaranja aerodroma Morava, cilj ovog teksta je da ukaže na značaj otvaranja ovog aerodroma za čitav region centralne Srbije. Aerodrom Konstantin Veliki upravo je primer dobre prakse.

Ekonomska teorija i praksa odavno su ukazale na neophodnost dinamiziranja avio saobraćaja, koji u savremenim uslovima poslovanja još više dobija na značaju. Informatička i globalizovana trgovina obeležili su početak XXI veka, ali to nije smanjilo potrebu za putovanjima, baš naprotiv. Iako informacione tehnologije omogućavaju komunikaciju i naručivanje proizvoda sa velike udaljenosti, kao i mogućnost da se putem interneta obiđu daleke destinacije, „žeđ“ za putovanjima nije se smanjila.

U prilog toga govori i studija Evropske komisije povodom 25 godina evropskog aviosaobraćaja. Ključni podaci Strategije koji ukazuju na značaj avio saobraćaja su:

– broj putnika u avio saobraćaju se povećao sa 360 miliona u 1993. godini na 918 miliona u 2015. godini;

– cena povratne karte za četvoročlanu porodicu, na relaciji Milano – Pariz, smanjila se sa 1.600 evra u 1992. godini na svega 100 evra u 2017. godini;

– avio saobraćaj na teritoriji Evropske unije generisao je preko 8,8 miliona radnih mesta u 2014. godini;

– svako radno mesto u aviosaobraćaju doprinosi otvaranju još najmanje tri novih radnih mesta u turizmu, logistici i maloprodaji.

Prikazani podaci samo potvrđuju impresivan značaj avio saobraćaja za dinamiziranje ukupnog privrednog rasta i razvoja jedne nacionalne ekonomije.

Kako smo već pomenuli, polednjih godina primer dobre prakse je aerodrom Konstantin Veliki, međunarodna oznaka aerodroma INI, koji postoji još od 1952. godine. Ne ulazeći u neku dublju analizu razvoja aerodroma, neophodno je pomenuti da je aerodrom imao različite razvojne faze, pretrpeo teška oštećenja tokom NATO agresije, da bi konačno krajem juna 2015. godine poleteo prvi avion niskotarifne mađarske aviokompanije Wizzair na relaciji Niš – Bazel. Može se reći da od tada kreće renesansa niškog aerodroma, jedinog aerodroma van Beograda koji je u funkciji civilnog putničkog i teretnog saobraćaja.

Svega dve godine su bile potrebne kako bi se sa Konstantina Velikog poletalo 5 avio kompanija koje su uvele preko 10 letova širom Evrope. Na kraju jula 2017. godine iz Niša lete sledeće kompanije:

1. mađarska niskotarifna aviokompanija Wizzair sa redovnim linijama:

– Bazel (Švajcarska), sredom i nedeljom,

– Malme (Švedska), sredom i nedeljom,

– Memingen (Nemačka), ponedeljak i petak,

– Ajndhoven (Holandija), ponedeljak i petak, i

– Dortmund (Nemačka), utorak i subota.

2. irska niskotarifna aviokompanija Ryanair sa redovnim linijama:

– Berlin (Nemačka), četvrtak i nedelja,

– Dizeldorf (Nemačka), četvrtak i nedelja,

– Bratislava (Slovačka), ponedeljak i petak,

– Milano Bergamo (Italija), utorak i subota.

3. nacionalna aviokompanija Švajcarske, SWISS, sa redovnom linijom:

– Cirih (Švajcarska), petak i nedelja.

4. nacionalna aviokompanija Švajcarske, Germania, sa redovnom linijom:

– Cirih (Švajcarska), ponedeljak i petak.

5. turska kargo aviokompanija, Turkish Cargo, sa linijom za Istanbul.

Najverovatnije da pojedini pomenuti aerodromi, do kojih se može leteti iz Niša, nisu toliko poznati široj javnosti, ali omogućavaju izuzetnu konekciju sa mnogim drugim evropskim aerodromima. Tako recimo, Bratislava se nalazi na svega 60 km od Beča. Više informacija o tome moguće je naći na portalu https://flyfromnis.blogspot.rs/, koji se bavi promovisanjem letova sa aerodroma iz Niša.

Ono što je bitno jeste da dve niskotarifne avio-kompanije koje redovno lete iz Niša ka čak 9 destinacija širom Evrope nude veoma povoljne cene karata do kraja zimskog reda letenja. Za jednu kartu na letu Ryanair do jedne destinacije moguće je kupici po ceni već od 4,99 evra, dok se cene na jednoj od 5 destinacija Wizzair karte mogu naći po ceni već od 1.199,00 dinara, sa svim aerodromskim taksama.

Trenutno najjeftini letovi koje nudi niskotarifni avio-prevoznik Ryanair do Diseldorfa odnosno aerodroma Weeze se kreću po ceni već od 4,99 evra. Ukoliko planirate da letite do Bratislave najjeftinije karte možete naći po ceni od 7,99 evra, dok će let do Berlina ili Milana odnosno aerodroma Bergamo koštati po ceni od 9,99 evra u određenim mesecima. Wizzair nudi izuzetno povoljne cene avio-karata već od 1.199,00 dinara i to ka Ajndhovenu i Memingenu. Najjeftinije karte do Bazela, Dortmunda i Malmea se kreću po ceni već od 1.799,00 dinara.

Cirih je prva nova destinacija u 2017. godini. Za prvi let kompanije SWISS karte su mogle da se kupe po ceni od 37 evra. Druga avio kompanija, Germania, nudi karte za let do Ciriha već od 63 evra.

Prema zvaničnim statističkim podacima aerodroma Konstatin Veliki, za prvih šest meseci 2017. godine prevezeno je više putnika nego tokom cele 2016. godine. Narednom tabelom prikazaćemo najaktuelnije podatke broja putnika.

Impresivni rezultati ostvareni su zahvaljujući povećanju broja kompanije koje lete iz Niša, uz istovremeno povećanje broja linija sa niškog aerodroma. Osim toga, treba imati u vidu činjenicu da se sve više povećava i broj ljudi iz Vojvodine i Beograda koji lete iz Niša. Razlog toga treba tražiti u činjenici da su cene letova iz Niša značajno jeftinije u odnosu na letove iz Beograda.

Jedna od veoma značajnih posledica povećanja broja putnika je povećanje broja turista u samom Nišu. Prema aktuelnim zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih šest meseci 2017. godine, grad Niš je posetilo 47.698 turista, što je za 38% više u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, povećao se i broj stranca koji su posetili Niš. Za prvih šest meseci 2017. godine Niš je posetilo 22.523 stranih turista, što je povećanje od 47,9% u odnosu na isti period prošle godine.

Kada je reč o noćenjima, takođe se beleži povećanje i to naročito kod stranih gostiju. Za prvih šest meseci 2017. godine, u Nišu je zvanična statistika zabeležila 78.889 noćenja (povećanje od 24,1% u odnosu na isti period prošle godine), odnosno 36.999 noćenja stranih turista (povećanje od 34,5% u odnosu na isti period prošle godine). Dobra statistika je u skladu sa situacijom na terenu. U poslednjih godinu dana povećao se smeštajni kapacitet u Nišu, i zaista postoji relan problem da se nađe smeštaj tokom cele godine.

Prema najavama lokalne samouprave Niša, od 2018. godine biće ukinute subvencije zaposlenima na aerodromu jer je preduzeće postalo profitabilno. Godišnje subvencije grada Niša za aerodrom Konstantin Veliki iznosile su oko 80 miliona dinara. U tom kontekstu potrebno je naglasiti da će grad i država nastaviti investiciono da pomažu dalji razvoj niške vazdušne luke.

Zvanični podaci i činjenice o aerodromu Konstantin Veliki govore u prilog toga da je moguće relativno brzo osposobiti aerodrom, a o benefitima dovoljno govore rezultati. Sve ovo prelepo izgleda, ali se postavlja pitanje šta se dešava sa aerodomom u Lađevcima kod Kraljeva, izgrađenim još daleke 1965. godine.

Prema dostupnim podacima, Savezna vlada SR Jugoslavije, je još 2002. godine odlučila da iz budžeta u 2003. godini izdvoji 180 miliona dinara za prekategorizaciju aerodroma u Somboru, Lađevcima i Ponikvama. Osim toga, krajem 2002. godine, tadašnja Vlada donosi odluku da se pomenuti vojni aerodromi otvore za civilni saobraćaj.

Prvi civilni avion sleteo je na Lađevce još polovinom 2003. godine, kada je u Lađevce sleteo belgijski biznismen koji u Vrdilima kod Kraljeva ima hladnjaču. Nakon toga, u oktobru 2011, godine sleteo je JAT-ov avion ATR-72 sa 66 putničkih mesta, i od tada postoje najave skoro svake godine da će od naredne godine aerodrom Morava biti u funkciji civilnog saobraćaja. Do kraja jula 2017. godine aerodrom nije još uvek dobio ni međunarodnu oznaku, koja predstavlja uvod u priču o upotrebi aerodroma u civilne svrhe.

Na žalost aerodrom Morava nema svoju internet stranicu, a osim toga veoma je teško doći do zvaničnih podataka o stanju i dosadašnjim investicijama u ovaj aerodrom. Prema dostupnim podacima, na aerodromu Morava uređena je pista i produžena do 2.200m, širine 30m, izgrađena je platforma za avione, savremeni kontrolni toranj, tehničko-energetski blok, parkirališta i izgrađena je pristanišna zgrada. Međutim, kada je reč o činjenicama vezanim za aerodrom Moravu, neophodno je istaći sledeće:

– trideset osam opština predstavlja potencijalno tržište za ovaj aerodrom, što je skoro dva miliona potencijalnih putnika,

– milioni izgubljenih evra od prihoda koji bi bili ostvareni funkcionisanjem aerodroma,

– milioni izgubljenih evra od investicija,

– milioni izgubljenih evra od razvoja ovog dela Srbije. Ne ulazeći u neku dublju analizu, može se reći da bi otvaranje i dalji razvoj aerodroma bio značajan razvojni podsticaj poljoprivredi, turizmu i industriji ovog dela Srbije.

Aerodromi poput Morave zaživeli su u punom kapacitetu, recimo aerodrom u Tuzli ima 42 linije nedeljno, dok pomenuti u Nišu ima 22 linije nedeljno. S obzirom da zgrada stoji zaključana, hoće li se nešto učiniti u bliskoj budućnosti kako najavljuju ministarstva? Nadamo se da hoće jer postoji obostrani interes, kako ovog regiona, tako i države. Poslednja najava otvaranja Morave za civilni saobraćaj data je početkom jula 2017. godine. Legenda kaže da će se Morava otvoriti!

autor teksta: dr Dalibor Miletić, VRNJAČKE NOVINE, avgust 2017. godine

- Marketing -