KRALJEVO – Do indeksa Kriminalističko-policijske akademije, Milica Milenković iz Kraljeva nije došla jer nije prošla „bezbednosnu proveru”, koja joj nije bila potrebna za upis na Fakultet bezbednosti.
Milica Milenković iz Kraljeva, sve je učinila da bude primljena na Kriminalističko-policijsku akademiju u Beogradu. Ali, ni nakon upornog pripremanja ti snovi joj se nisu ostvarili, ne zbog nedovoljnog znanja i nesposobnosti nego usled proizvoljne ocene ili činjenice da neko iz njene uže familije ima „mrlju” u biografiji.
Kada je 2013. godine konkurisala za prijem na studije KPA, u srednjoj ekonomskoj školi imala je prosek 5,00 i učila je danima za prijemni. Kondiciono se pripremala i za test fizičko-motoričkih sposobnosti, pa je na znanje i fizičku sposobnost prikupila 85,53 boda. Bila bi, da je rangirana, na toj listi deseta, što znači da bi studirala o budžetskom trošku. No, na šalteru Akademije su joj saopštili da njeni roditelji nisu prošli bezbednosnu proveru.
Nije se sa tim pomirila, napisala je žalbu, ali je od dekana Akademije profesora dr Gorana Miloševića dobila odgovor koji je, uistinu, podsećanje „da pored opštih uslova konkursa kandidat mora ispunjavati i zakonom utvrđene bezbednosne uslove za prijem u radni odnos u MUP. Nadležne službe, koje su kompetentne da to cene, utvrdile su da te uslove za prijem ne ispunjavate”.
Akademija, dakle primenjuje taj član Zakona o policiji, a koja se odnosi na prijem u radni odnos iako se danas akademci sa diplomom ne primaju kao nekada odmah u MUP već ih ima i na spisku biroa za zapošljavanje pa, kao drugi, tragaju za poslom.
No, ispunjavala bi i taj uslov Milica jer nikada nije bila u sukobu sa zakonom. Ali, iako zakon izričito ne nalaže bezbednosnu proveru i za članove porodice, to se sprovodi. Takva je praksa i u kraljevačkoj policijskoj upravi a šta je u tom izveštaju navedeno o „mrlji” članova njene porodice ostala je tajna.
Kraljevo, ipak, nije veliki grad i mnogi znaju da je Miličin deda po ocu Branislav Milenković bio uvaženi i pošteni predsednik ove opštine, njen deda po majci Đorđe Tomović, slikar. Otac Dušan imao je, doduše, porok, voleo je koju više da popije i u tom stanju bio je prznica. Umro je pre pet godina, a majka Katarina možda je, kao privatni preduzetnik, imala neki privredni prestup… No, njih dvoje su bili razvedeni, pa je Milica uglavnom odrasla kod bake, takođe, Milice, računovođe od čije je penzije namirivana većina porodičnih troškova. I, kad se sve sabere, jasno je da tu nema opasnosti da bi Milica mogla imati genetsko nasleđe opasno za rad u ovakvoj, državnoj službi.
Tako je smatrao i njen bivši razredni starešina Žarko Milojčević, koji je tada pokrenuo pravu kampanju da se ova nepravda ispravi. Pisali smo i mi o tome, njena žalba je tada došla i do Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od opšteg značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pa i do ombudsmana Saše Jankovića.
Obojica su odmah reagovali ocenom da se neke bezbednosne provere kod nas vrše potpuno nezakonito, pa ih treba propisima urediti. Tada bi se, tvrdili su, „znalo ko te provere vrši, u kojim situacijama i za koje potrebe. A, posebno da bi se otklonila pravna nesigurnost, mogućnost zadiranja u privatnost nekih lica bez njihove saglasnosti, proizvoljnost i nedopustivo širok prostor za diskreciono odlučivanje o nečijoj podobnosti”.
Proteklo je od tada dve godine, a u jučerašnjem, kratkom razgovoru poverenik Šabić nam je rekao da, za sada, postoji samo njegova inicijativa za donošenje, tj. promenu zakonskih propisa. Uistinu, u praksi je sada manje tako drastičnih primera zbog ove nezakonite provere, ali to ne znači da ih ne treba pravno urediti, što i sam Ustav nalaže.
A, šta je Milica u međuvremenu preduzela?
Upisala je Pravni fakultet u Nišu i u prvoj godini položila nekoliko ispita koji bi joj, kako kaže, „bili od koristi ako ikada uspe da upiše Akademiju”. Pri kraju je i jednogodišnjeg učenja kompjuterskog PHP programiranja, što joj je omogućilo i skromnu honorarnu zaradu. Inače, dugo je igrala bejzbol i sada je trener, a igra i fleg fudbal. I, još sanja Akademiju, na kojoj se i dalje vrše te izmišljene, bezbednosne provere.
– Zato sam ove godine uspela da na Fakultetu bezbednosti u Beogradu položim prijemni, gde pomenutih provera nema. Bila sam na rang-listi 53. i studiraću o budžetskom trošku. A, kada završim upisaću master na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Nije me, dakle, napustila želja da budem neko ko će pošteno i pravedno sprovoditi zakon. Znam da su te bezbednosne provere ponegde neophodne, da ih ima i u drugim zemljama, ali ne mogu biti mogućnost za proizvoljnost i manipulaciju – kaže Milica Milenković, brucoš Fakulteta bezbednosti u Beogradu.
LJBL/Politika
