“MORAVA” BI VASKRSLA ZAMRLU REGIJU

&

- marketing -

Vazdušna luka u Lađevcima preporodila bi celu regiju zapadne i centralne Srbije i Rašku oblast.

Aerodorom “MORAVA” bio b treći aerodrom u Srbiji čime bi naša zemlja uhvatila korak sa bivšim republikama SFRJ, ali opet bila u zaostatku. Hrvatska ima 9 međunarodnih vazdušnih luka, Bosna i Hercegovina četiri, Slovenija tri, a pogled na mapu koja pokazuje aerodrome sa okruženjem od 100 kilometara slikovito govori da se u centralnom delu naše zemlje nalazi “rupa”.  Mapa pokrivenosti aerodromima u radijusu od 100 jukinetara na kojoj se vidi da je centralni deo Srbije prazan prostor, dok se u drugim zemljava čak preklapa u koja bi, ako se vlasti i država zauzmu, mogla preporoditi region. Sa učinkom, možda, kakav ima autoput.
„Morava“ bi rešila dugogodišnje ekonomske probleme, malina ubrana danas, sutra bi bila na tržnicama evropskih metropola po osam evra. Do naših banjskih lečilišta, Vrnjačke banje, Atomske banje, Kopaonika ili Zlatibora ljudi ne bi putovali satima„, kaže predsednik Foruma privrednika Čačka, Aleksandar Petronijević.
On dalje ističe: „Privredno i poljoprivredno područje Užica, Čačka, Kraljeva, Kragujevca, Novog Pazara, Prijepolja i Priboja stekli bi ovime dobit koja se meri bilionima. Ali ne samo oni, tu su Gornji Milanovac, Lučani Guča, Požega, Bajina Bašta i da ne preskočim nekoga. Više od pola milona građana osetilo bi vrednost najsavremenijeg prevoza u svetu, koji diktira tempo. Tu smo da sa Vladom Srbije nađemo rešenje. Ubeđen sam da isto misli i vrh države, molimo ih da krenemo hrabro. Ovo je državni interes i verujemo u podršku u iznalaženju rešenja“, ocenjuje Petronijević.
Član Gradskog veća Čačka, Mihailo Jović, kaže da je osposobljavanje aerodroma u Lađevcima za komercijalne letove prvorazredni događaj za privredni uspon ovog dela zemlje.
„Svim značajnim investitorima u svetu vreme je novac. Samo jedno od njihovih sletanja, ovom delu Srbije može donelo bi milijarde prihoda. Naša ponuda, koja sadrži poruku da u neposrednoj blizini postoje autoput i međunarodni aerodrom, tri puta je jača od svake konkurencije. Kargo centar preporodio bi privredu, a pored Ibarske magistrale već se dižu industrijske zone. Ovo je državni interes i vlast koja radi u tom pravcu imaće podršku svakog ozbiljnog privrednika Čačka“, naglašava Jović.
Direktor Atomske banje u Gornjoj Trepči, Slavko Milenković, kaže da bi se poseta ovom jedinstvenom banjskom lečilištu utrostručila.
„Sada imamo goste iz evropskih zemalja, Rusije i Emirata, ali ključni problem je dolazak i odlazak. Ne možete dva i po sata voziti bolesnog čoveka do banje, to je veliki napor za njih. Mi smo na 20 minuta od Morave“, znam da bi onda bio problem za mesto, a ne za gosta“, ističe Milenković.

Evo konkretnih primera sličnih aerodroma u okruženju
Tuzlanski aerodrom zabeležio je porast broja putnika za skoro 100 odsto u 2017. Do kraja godine očekuju blizu 500.000 putnika. Lete na ukupno 17 ruta prema osam država i imaju 42 leta sedmično. Zanimljiv primer je i aerodroma u Ohridu. Prvi čarter let iz Katovica do Ohrida obavljen 22. juna 2017, to je bio leti „Small Planet Airlines“ u organizaciji najvećeg poljskog tur operatera „Rego-bis“. Planirana su 183 leta ove godine iz Amsterdama. Više od 28.000 holandskih turista provešće odmor na Ohridskom jezeru. Između maja i oktobra ove godine „Thomas Cook Airlines“ dovezao je 2.000 putnika iz Brisela, „Air Serbia“ oko 2.300 putnika iz Beograda i 2.600 izraelskih turista „Arkia“ iz Tel Aviva. Na sve ovo se dodaju redovne linije između Ohrida i Bazela, Ciriha i Londona. Jednom nedeljno će stizati oko 200 poljskih turista na Ohridsko jezero, zahvaljujući ugovoru koji su potpisali sa jednim od najvećih poljskih turoperatora. Aerodrom Ohrid značajno doprinosi poboljšanju lokalnog turizma.
Više od 30.000 turista će, po turističkim standardima u lokalni i državni budžet doneti najmanje 15 miliona evra (ako je aranžman 300 evra i dodatno potroše po 200 evra).
Ti turisti verovatno nikada ne bi došli u Ohrid, da se ne nalazi u ponudi velikih turističkih operatera koji opet nikada ne bi ubacili Ohrid i ponudu da nema aerodrom. Da li možete da zamislite sličan, ako ne i veći broj dodatnih stranih turista u Vrnjačkoj banji i svim ostalim banjama, Kopaoniku, Zlatiboru, Tari ili Goliji.
Hrana u hotelima, sam smeštaj, svi vidovi vanpansionske potrošnje, ugostiteljstvo, prevoz i druge razne usluge. Svi bi bili na dobitku, država naročito. Niški aerodrom, jedini u Srbiji pored beogradskog, ima 22 leta nedeljno i već je probijen prošlogodišnji rekord sa 130.000 putnika. Do kraja godine se očekuje više od 300.000.

Samo od početka leta 2016. godine više od stotinu stranih državljana koristilo je usluge Stomatološke klinike u Nišu. Klinika ima sporazum sa aerodromom „Konstantin Veliki“ o promociji dentalnog turizma.
Da li je argument ili izgovor uska pista i gde se po tom osnovu nalazi „Morava“?
Često se za ne otvaranje aerodroma „Morava“ potežu razni argumenti.Od toga da je pista od 2.200 metara kratka, do jedinog delimično opravdanog razloga da je 30 umesto 40 metara široka. Poznavaoci ove materije kažu i navode primere u svetu i okruženju da su ti argumenti potpuno neosnovani. Tako na primer pista aerodroma na Braču sada ima dimenzije 1.760 metara puta 30 metara. Tek ove godine je urađeno produženje za 300 metara, a Hrvate je ta investicija koštala 660.000 evra. Rezultat te male investicije je da aerodrom sada može primiti „Fokkere“, „Airbus A319s“ i nove „Bombardier C-series jets“. „TUIfly Belgium“ je odmah počela sa letovima Brisel – Brač. U pregovorima su i sa kompanijom „Eurowings“. „Morava“ već ima pistu 2.200×30 metara.

A gde sve sleću avioni sa 150 putnika najbolji je primer Gibraltar. More na oba kraja piste koja je kraća od standarda, 1.829×46 metara. Pored piste se nalazi velika stena visine 426 metra sa svojom turbulencijom pored piste, koju nećete verovati seče jedna velika ulica na kojoj se spustaju rampe prilikom sletanja aviona. U 2015. godine imali su 444.336 putnika i 408.757 kilograma tereta na ukupno 4.100 letova.
Aerodrom „Barra“ u Škotskoj (IATA: BRR, ICAO: EGPR). Da dobro vidite aerodrom, objekti službe, putnici, mali avioni „Twin Otters“ visoko-krilci, sve. Sleće se na PLAŽU. Dužina od 800 metara deklarisana kao površina za sletanje, uspostavljen redovan saobraćaj koji održava ovo ostrvo povezanim. Aerodrom je odobren za javni transport samo tokom dana, noću plima potopi pistu i plažu.
Inače, na svetskom nivou raste zahtev putnika za prevozom u vazdušnom saobraćaju i to rekordnom brzinom od 10 odsto.
U Evropi je situacija još bolja. Prevoznici su imali potražnju veću za 14.4 odsto.
Podaci na svetskom nivou za putnički saobraćaj za april 2017. pokazuju da potražnja porasla za 10,7 odsto u odnosu na april 2016, što je najbrži porast u šest godina. Kapacitet za april 2017. porastao je za 7,1 odsto, a faktor popunjenosti za 2,7 procentnih poena na 82,0 odsto.

izvor Glas zapadne Srbije

- Marketing -