’’Evrokontakt’’ iz Kruševca u saradnji sa Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, predstavio u Kraljevu projekat ’’Glas zajednice u EU integracijama”
Socijalna preduzeća posluju sa idejom da kroz zaradu koju ostvare putem prodaje proizvodnih usluga ispune jasnu socijalnu misiju. To znači da zarađena sredstva ne služe u osnovi uvećanju imovine pojedinaca, već se ulažu u svrhe kao što su zapošljavanje ljudi koji teže dolaze do posla, socijalne i medicinske usluge, obrazovanje, zaštita životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici itd.
U poslednje vreme se sve više govori o socijalnom preduzetništvu, kao modelu poslovanja koji može da ublaži veoma važne probleme u našem društvu koje se nalazi u dugotrajnoj višedecenijskoj tranziciji.
Predsednik Udruženja građana za podršku evropskim integracijama ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca, Nenad Krstić, u saradnji sa Regionalnom agencijom za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, predstavio je danas u Kraljevu projekat ’’Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika” . Tema skupa je bila socijalno preduzetništvo kao specifičan model privredjivanja, njegovo aktuelno stanje u Srbiji kao i mogućnost razvoja ove vrste preduzetništva na lokalnom nivou, a predstavljena je i brošura o socijalnom preduzetništvu i serijal TV emisija ’’6×6 minuta o socijalnom preduzetništvu’’, koje je izradilo Udruženje građana ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca.
Opšteprihvaćeno stanovište u stručnoj javnosti je da socijalno preduzetništvo može da dovede do opšteg unapređenja kvaliteta života u zajednici kroz smanjenje nezaposlenosti, opšteg jačanja ekonomije, poboljšanju položaja socijalno ugroženih grupa i njihovom uključivanju u život zajednice, aktiviranje neiskorišćenih ljudskih potencijala, smanjenje potrebe za podrškom zajednice putem socijalnih davanja i smanjenja siromaštva, naglasio je Krstić, naglašavajući da se ova vrsta preduzetništva ne može razviti preko noći.
– Potrebno je određeno vreme da se stvori stimulativni ambijent. Potrebno je da svi zainteresovani akteri, od nacionalnog do lokalnog nivoa, koji smatraju da je socijalno preduzetništvo interesantno i korisno za razvoj zajednice, donesu strateški plan za srednjoročni period (od tri do pet godina), čiji je sastavni deo akcioni plan, koji na godišnjem nivou treba da obuhvati spisak mera, projekata i programa koji će biti preduzeti i finansirani sa napred navedenim ciljem.
U Srbiji trenutno postoje određena zakonska rešenja koja prepoznaju ovaj vid poslovanja. U nekim članovima Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom pominje se, po prvi put, termin “socijalno preduzeće”, Zakon o udroženjima (dozvoljava zadrugama da profit koristi u ciljeve udruženja) I Zakon o zadrugama ( uvodi pojam “socijalne zadruge”).
Uprkos svemu napred navedenom, socijalno preduzetništvo u Srbiji i dalje nije razvijeno. Naše društvo u celini još nije uvidelo značaj razvoja ove vrste poslovanja za prevazilaženje nezavidne ekonomske I društvene situacije u kojoj se nalazimo. U Srbiji još uvek nisu razvijeni pravni i metodološki okviri za socijalno preduzetništvo. Četiri puta je pokrenuta inicijativa za donošenje zakona jednom je čak predlog zakona stavljen u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bi potom bio povučen izjavnosti.
Projekat “Glas zajednice u EU integracijama – Podsticaj dijaloga OCD i lokalnih vlasti oko javnih politika”, realizuje konzorcijum organizacija civilnog društva koji predvodi Fondacija ’’Trag’’ iz Beograda, u saradnji sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, Medija i reform centrom Niš, Forumom civilne akcije ’’Forca’’ iz Požege, Centrom za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Edukativnim centrom iz Kruševca, Timočkim omladinskim centrom iz Zaječara, ’’Proaktivom“ iz Niša i ’’Evrokontakt’’ iz Kruševca.
Projekat finansira Evropska unija kroz Program podsticaja civilnog društva 2015.
