Kraljevo – U okviru projekta Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji, Udruženje Fenomena organizovalo je tribinu o ljudskim pravima Romkinja.
U okviru projekta Interetničko partnerstvo za osnaživanje Romkinja u centralnoj Srbiji koje Udruženje Fenomena u toku 2014. i 2015. godine sprovodi u partnerstvu sa Obrazovno- kulturnom zajednicom Romanipen iz Kragujevca iUdruženjem Ženski prostor iz Niša, a koje finansijski podržava Evropska komisija, jedna od aktivnosti u cilju ostvarivanja relevantnih rezultata bilo je istraživanje putem anketa o socio-ekonomskom položaju i potrebama Romkinja u Kraljevu. U istraživanje na terenu i anketiranje bile su uključene dve Romkinje i dve aktivistkinje Udruzenja Fenomena. Autorke i aktivistkinje Udruženja Fenomena dobijene rezultate predstavile su na sastanku održanom sredinom oktobra u opštini Kraljevo, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja Kraljevo, partnerskih organizacija, organizacija civilnog društva i medija, a učesnicima sastanka prezentovan je metod izrade upitnika, specifičnosti rada na terenu i njegovi krajnji rezultati.
U cilju prikupljanja informacija o socio-ekonomskom položaju Romkinja, obavljeno je 100 intervjua sa ženama i devojkama uzrasta od 15 do 80. Anketu je činilo 38 pitanja, fokusiranih na bračni status, broj dece, zatim na obrazovanje (obrazovanje ispitanica, kao i njihove dece), zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu i odnos sa većinskom zajednicom. Anketiranje Romkinja obavljeno je u periodu 14. jul – 14. avgust 2014. godine, u romskim naseljima u Kraljevu, kao i u delu naselja u Dositejevoj ulici, kaže Bojana Minović, koordinatorka istraživanja – Udruženje Fenomena Značaj ovog istraživanja ogleda se u tome što se radi o prvom istraživanju u Kraljevu koje za ciljnu grupu ima samo Romkinje. Iako sprovedeno na malom uzorku ženske romske populacije, dalo je indikativne rezultate o njihovom položaju na polju obrazovanja, zdravstva, braka, socijalne pomoći, diskriminacije, stanovanja, zaposlenja: – 82% žena je stupilo u brak pre 18. godine; – 60% žena je postalo majkom pre punoletstva; – samo 26% ispitanica je redovno pohađalo osnovnu školu, dok 28% nije uopšte išlo u školu, a 46% njih je neredovno išlo u školu ili napustilo školu pre završetka; – samo 7 ispitanica od 100 završilo je srednju trogodišnju školu; -u 54% porodica ispitanica, samo jedna osoba ostvaruje ukupan mesečni prihod domaćinstva uprkos činjenici da su romske porodice brojne; – od 100 anketiranih Romkinja, njih 77 nema nikakav stalni, privremeni niti povremeni posao; – od 100 anketiranih Romkinja, njih 76 koristi materijalna davanja preko Centra za socijalni rad.
Rezultati do kojih se došlo istraživanjem predstavljaju važan izvor informacija o Romkinjama u Kraljevu i njihovom položaju u društvu, što šire gledano, što u okviru romske zajednice, i mogu poslužiti svima koji budu zainteresovani da i ubuduće rade na unapređenju izuzetno teškog položaja u kojem se nalaze.
‘Najveći problem je što se Romkinje mlade udaju, pa ni školu ne završe. A bez obrazovanja nema ništa, kaže Slavica Đorđević, 49 godina, Romkinja, koja ima završenu osnovnu školu i dodaje ROmkinje ne mogu ništa da rade, sede kući i čuvaju decu, pa onda moraju i svašta da trpe. Ja sam svoju decu redovno vodila u školu, jer znam koliko je to važno. I drugu decu teram, mnogo volim decu, i žao mi da se muče ceo život.’
Iskustva sa terena govore da romska populacija još uvek u velikoj meri ima problema sa ostvarivanjem osnovnih prava na lična dokumenta, dostupnost zdravstvene i socijalne zaštite i sva ostala ljudska prava koja iz toga prositiču. Izvestan pomak postoji tamo gde su zastupljeni medicinski medijatori za romsku populaciju, kao i školski asistenti, ali je njihovo prisustvo nedovoljno, rekla je na tribini Marija Dražević, iz Udruženja PRAXIS. Česti su primeri da podzakonska akta koja regulišu ove oblasti nisu dovoljno jasna i efikasna, kao i da se čak ni sistemski zakoni ne poštuju niti primenjuju.
Lokalni akcioni plan urađen je za period od 2009. – 2014. godine i u najvećoj meri je sproveden u delu rešavanja komunalnih problema. Marko Živković, član projektnog tima, Grada Kraljeva dodaje da se ušlo se u postupak legalizacije dela romskih naselja, urađen je detaljni urbanistički plan za deo grada u kojem pretežno živi romska populacija, uvedena je voda i kanalizacija u naselju Grdica, a pri kraju je i izgradnja stambenog objekta za kolektivno stanovanje u kojem će živeti
Romi sa Kosova koji sada žive na obodu gradske deponije. Sredstva za ovo izdvojena su manjim delom iz lokalnog budžeta, a većim delom putem projekata iz inostranih fondova. U poslednje dve godine po LAP-u se najmanje radilo, a po mojim saznanjima, iako to nije deo posla projektnog tima, Radna grupa koja je plan izradila nije vršila nadzor njegovog sprovođenja, niti je o tome izveštaje podnosila Skupštini grada, što je po zakonu trebalo da čini.
LJBL/MS
